Pre nekih sedam-osam godina svako malo na naslovnim stranicama osvanuli bi naslovi „biće socijalnog rata“ ili „nema socijalnog dijaloga“. Svakog leta najavljivala se „vruća jesen“, pretilo se štrajkovima, pa se štrajkovalo, a sindikati i poslodavci su se utrkivali ko će više i glasnije da isproziva državu što neće da komunicira sa njima.
Čini se, poslednjih godina krenulo je nabolje. Tako su tvrdili i dalje se trude da tvrde svi učesnici socijalnog dijaloga kojeg, eto, konačno ima. Samo i sad kad ga ima, odnosno otkad se Socijalno-ekonomski savet (SES) u kakvom-takvom sastavu sastaje relativno redovno (jednom mesečno) slabi su rezultati. Kao da im je jedino bitno, a uvek to vole da istaknu na konferencijama u Vladi, da je „vrlo važno“ to što se nešto dešava, što zajednički donose odluke, što se svi pitaju i svi učestvuju.
Ove godine uspeli su da se dogovore oko minimalne cene rada. Poslodavci tražili manje, sindikati više, država presekla pa rekla – nek bude sredina. I to je trajalo dobrih nekoliko meseci, od Nove godine do sredine proleća. Sve ostalo što tišti radnike i njihove vlasnike, siva ekonomija, veliki porezi, neisplaćene zarade, neuspele privatizacije daleko je od toga da bude rešeno. Jer ako ih je minimalac toliko namučio, koliko bi tek trajalo pregovaranje o ovim dubokoumnim, pravim problemima. Još nekoliko vlada nam neće biti dovoljno.
Eto pre dva dana opet su sastančili. Tekst zakona o štrajku imao je, kako je ministar Ljajićrekao, „pet ključnih tačaka sporenja“. Vraćen je na doradu i ako ne bude po „jusu“ možda ga i neće slati na usvajanje. Dve godine priče i rada moglo bi da završi u kanti za smeće. O zakonu o radu zasad se samo priča. Onda, na sva zvona najavljivani Sporazum sve tri strane kilavo napreduje. Izgleda da se malo ko trudi da ga poštuje.
Ali SES se sastaje. S njim ili bez njega radnicima i onima koji se trude da pošteno zarade nije bolje. Vajde velike za njih i nema od toga što je Ljajićna stalnoj vezi sa Samostalnim sindikatom, što se u priču uključio i drugi sindikalni lider Čanak. I sindikati i poslodavci samo se naizgled trude da SES izgleda kao sastančenje suprotstavljenih strana koje sve imaju isti cilj – da pomognu privredi i radnicima da izađu iz krize i bolje žive. Izgleda da je posao ipak kratkoročan, pa bi u naziv ovog saveta mogla da se ubaci ta odrednica. U stvari, država, kratkoročno ili ne, vuče sve konce, a ostali učesnici socijalne parade možda izvuku za sebe neku siću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
