Sudeći po dosadašnjim potezima Nikola Selaković se sprema da izvede veliki obrt u srpskoj diplomatiji, onako kako to ni u vladi Ivice Dačića nije uspelo nekadašnjem ministru spoljnih poslova Ivanu Mrkiću.
Naime, i ta Dačićeva vlada, pa i potonja Vučićeva u kojoj je Dačić bio ministar spoljnih poslova, držala se međunarodnih sporazuma.
Naročito „sveže“ potpisanih kao što je te 2013. bio Briselski sporazum.
Istina, vođene su i međunarodne kampanje, poput Dačićeve uoči 2020. za otpriznavanje Kosova.
Ali, ni Mrkić ni Dačić nisu ono što je potpisano u ime Srbije dovodili u pitanje, šta god im se drugo spočitavalo u zloupotrebama resora, od uvođenja u diplomatiju nestručnih osoba pa nadalje.
Selaković međutim čini korak napred, dajući za pravo osnovnom pravilu srpske politike „uvek može gore i kad izgleda da ne može“.
Prvo daje zbunjujuća tumačenja da nije izvesno da će Beograd ispuniti tačku iz Vašingtonskog sporazuma, na koji je 4. septembra u Beloj kući potpis stavio predsednik Vučić, koja se odnosi na seljenje naše ambasade u Izrael do sredine ove godine.
Da su barem te ministrove izjave bile praćene jasnim određivanjem i stavom uz neko jako objašnjenje, na primer, da je zbog izbijanja novih i žestokih oružanih izraelsko-palestinskih sukoba, bezbednost „preseljenja“ diplomatskog predstavništva dovedena u pitanje.
I da nakon toga usledi smislena akcija, posle neophodnih konsultacija i dogovora.
Naprotiv, koliko je poznato, naš sadašnji ministar se o tome izjašnjavao u kontekstu toga kako će se ubuduće voditi dijalog sa Prištinom, i kako će se odvijati situacija u vezi s tim, budući da je Kosovo ispunilo obavezu koju je takođe u Vašingtonu potpisao Avduah Hoti, i otvorilo ambasadu u Jerusalimu.
Tačnije, u kontekstu prkošenja i „odbrane Kosova“.
Drugo, što je još znakovitije, ministar je otvoreno sankcionisao ambasadora u Varšavi Nikolu Zurovca zato što je potpisao pismo podrške pravima poljske LGBT populacije.
Borci za gej prava po društvenim mrežama uzalud su tvrdili da je od dolaska Selakovićevog SNS na vlast 2012. godine ovakvo pismo već četiri puta potpisivano.
Gotovo stidljivo se u opozicionom delu javnosti podsećalo i da su u Beloj kući Vuči i Hoti u dva odvojena sporazuma, skoro istovetne sadržine, potpisali i da će podržati kampanju dekriminalizacije homoseskualnosti u svetu.
Međutim, barem u medijima, prevagnulo je Selakovićevo viđenje spoljne politike i objašnjenje kako je njegova zvanična poseta Poljskoj odložena zbog ambasadorovog potpisa.
Tvrdi se i da je na sednici Vlade čija je premijerka Ana Brnabić gej, da stvar bude apsurdnija, prihvaćen Selakovićev predlog da neposlušni ambasador, potpisnik pisma, bude smenjen.
Smenu treba da potvrdi međutim i predsednik Republike Vučić, a to je jedno od retkih stvarnih predsedničkih ovlašćenja koja zaista ima, i koja nije, kao i sva ostala političku moć, uzurpirana.
Naravno, ukoliko se sve ne pokaže prenaduvanim, odnosno ako Selakovićevi uzleti ne budu brzo i tiho „spušteni“ na diplomatsku meru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
