Skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti usvojio je izmene Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti. Prema izmenama, sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost imenovaće i razrešavaće Predsednik Srbije, u našem slučaju Tomislav Nikolić.
Vladajuća Srpska napredna stranka obrazložila je da je „ovakvim zakonskim rešenjem postignut veći stepen ustavnosti i zakonitosti u radu i civilnoj kontroli svih službi bezbednosti“. Kako je rekla Jadranka Joksimović, koja je na čelu Odbora za kontrolu službi bezbednosti, do sada je šef kabineta predsednika imao veća ovlašćenja od predsednika Republike.
Opozicija je kritikovala ovo rešenje tvrdeći da nije valjan zakon koji propisuje praksu da pojedini ljudi mogu da kontrolišu službe bezbednosti, jer će, u ovom slučaju, koncentracija moći biti u rukama jednog čoveka – Aleksandra Vučića, koji je i predsednik stranke, ali i budući ministar odbrane i prvi potpredsednik vlade zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Predsednica Odbora je odbacila ove optužbe opozicije i naglasila da „Vučić zadovoljava sve kriterijume za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost“, jer je važno da na tom položaju bude „civilno lice i pravnik“.
U vreme prethodnog predsednika Borisa Tadića, šef kabineta predsednika Republike bio je ujedno i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, po položaju. Praktično, sva moć je bila smeštena na jednom mestu – u kabinetu predsednika Republike.
Službe bezbednosti su fascinacija domaćih političara. Razlog je jednostavan. Sakupiti što je više moguće kompromitujućih informacija o protivničkom taboru i upotrebiti ih kada im zatreba. Ako se pritom sa pozicije moći/vlasti zloupotrebljavaju institucije, „koga briga, mi smo na vlasti i radimo šta nam se sviđa“. U ovoj situaciji bi trebalo da uskoči civilna kontrola bezbednosnih službi, ali i same službe bezbednosti bi trebalo da se odupru ovakvoj vrsti zahteva. Svedoci smo kako je to funkcionisalo u vreme Slobodana Miloševića. Službe su zloupotrebljavane za likvidacije političkih protivnika (slučaj Stambolić ili atentat na Vuka Draškovića), prisluškivanje političkih neistomišljenika i njihovo diskvalifikovanje plasiranjem neistina u medije… Danas to više slučaj, a promenile su se i bezbednosne prilike u regionu, ali i u svetu. Više nego ikad se govori o demokratskoj kontroli službi bezbednosti. Koliko to u praksi zaista funkcioniše drugo je pitanje. Nadajmo se da ipak funkcioniše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
