Šetnja penzionera

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Meni je najnerazumljivije od svega to što će velika većina mojih vršnjaka opet propustiti jedinu priliku da glasačkim listićima ispostave račun glavnom odgovornom za sav sadizam, poniženja i muke koje smo potpuno bespotrebno morali da istrpimo!
   Mi ćemo opet poslušno i pokorno glasati za vlast koja nas „voli“ i koja nam „spasava živote“ i opet će nas mlađi proklinjati i pljuvati zbog toga. Opravdano!
   Naravno, kao što kažu u mom starom kraju, „kakva glava, takav i brijač“. Zato ih ne žalim, žalim samo sebe i ovakve kao ja, koji smo nažalost manjina među njima, ali ipak moramo da delimo istu sudbinu s tim jadnicima i paćenicima, samo zato što smo vršnjaci. To je jedino što imamo zajedničko, a inače smo dva paralelna sveta!

   1. Mnogo brige o penzionerima ,najvise zlonamernih ljudi,nezadovoljnih,isfrustriranih i ja ih sve ozbiljno zalim.U svakom slucaju manji rizik da se inficiramo ako ostanemo u kuci nego da smo na ulici.I tacno je da smo razliciti i srecna sam sto ne pripadam skupini koja do podne mrzi sebe a posle podne ceo svet.Dajte malo pozitivizma u teskocama koje nisu samo nase no svetske.

2. Mnogo bre brinete o nama penzionerima! Bojim se da će Draža smršati, a onda će štetu platiti administratori. U mom kraju se u prva dva sata nije moglo proći od nas penzosa. Posle 20 časova nikog na ulici nije bilo. Nije mi jasno što ste penzose tražili na Bulevaru? Pa nije to mesto za šetnju, ne razgledaju oni izloge, gospodo. Dumajte malo, ako imate čime.

3. Moj otac ima 82 i trostruki bajpas. Majka ima 76 a osim hipertenzije i osteoporoze u najavi- zdrava je. Od prvog dana ovog ludila su u kuci. Disciplinovano. Snabdeli smo ih svim potrepstinama, od hrane, preko alkohola, maski, rukavica do novog TV-a i 4. dela Istorije Srba. Dan ranije majka obicno pravi spisak za kupovinu u koju ja odlazim i donosim joj robu do ulaznih vrata. Razgovaramo (osim telefonom) tako sto stanem ispod njihove terase na desetak- petnaest minuta. Redovno komentarisemo situaciju- ja im kazem sta ima u Danasu, na N1 i na Pescaniku, majka meni sta kazu na Pinku, RTS-u, Hepiju itd. Redovno se posvadjamo (ali sapatom, da ne cuje otac jer mu skace pritisak pa mu nije dobro). Kazu da im je ok. Nista im ne smeta osim sto ne razumeju zasto neko napada vlast U OVOJ SITUACIJI. Mama ni Kesica nece da gleda, bas se nesto mnogo glupira U OVOJ SITUACIJI. Pa ovo je sve za njihovo dobro. Mnogo smo bolji od ostalih, samo sto drugi lazu, kriju podatke zbog turizma. I tako, dan-po-dan, dodje vreme za setnju:
   „Imas li neku masku i rukavice?- Idemo veceras u setnju“
   „Imam, naravno, donecu vam“
   „Donesi, i da uzmes racune da nam platis… i porez. Je li, koliko je 600m od nase kuce? Dokle mu to dodje? “
   „Dodje vam toliko da ne mozete ni 300 da predjete.“
   Prosla je setnja. Nesto stariji od mene setaju mojom ulicom, a ja placem na svom prozoru.
   „Alo, mama, kako je bilo? Dokle ste isli?“
   „Pa za pocetak nije lose. Tata je morao cesto da staje… a i proslo je pola sata. A zasto ne rade prodavnice?“
   „Zato sto je policijski cas“
   „A u petak smemo ponovo?“
   „Da“
   „Valjda ce onda biti bolje. Danas me je malo bilo sramota“
   „Nemoj tako mama, to je za vase dobro“
   „Pa jeste, sacuvao nas je stvarno…“

4. Ovo već odavno nisu „mere“ u cilju sprečavanja širenja pandemije i „za naše dobro“, ovo sve više liči na treniranje strogoće i dresuru podanika.