Srpskim ministrima zaduženim za patriotizam, obračun s tradicionalnim neprijateljima i ljubav prema tradicionalnoj braći kao poručena je došla izjava nemačkog ambasadora da je bombardovanje 1999. bilo neophodno „jer je trebalo sprečiti humanitarnu katastrofu i genocid na Kosovu“.
Oni, pak, zvaničnici Srbije, koji bi prema pe-esu ili nekom tamo Ustavu trebalo da reaguju na sve što je „sramno“, „neprihvatljivo“, „perfidno“ i tome slično, a što dolazi iz usta stranaca, izjavu ambasadora Tomasa Šiba upečatljivo su prespavali.
Može biti da je šef diplomatije Nikola Selaković kao zapeta puška čekao da Šibu kaže nešto slično onome što je kazao hrvatskom kolegi Gordanu Grlić Radmanu – a njemu je rekao da ispaljuje gluposti – ali ga je šef sprečio.
Jer, Aleksandar Vučić ne želi da kvari odnose sa državama Evropske unije, a naročito ne sa Nemačkom, koja mu sve ove godine otkako je na vlasti pruža podršku.
Pogotovo zbog toga što ti odnosi sa EU u poslednje vreme nisu onako topli kao što su bili, niti je podrška koju Vučić dobija bezrezervna kao što je, maltene, bila.
Zato su ministar policije i šef Pokreta socijalista Aleksandar Vulin i Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki napredak i šef Srpske narodne partije, prvi po nalogu, a drugi po difoltu, krenuli da se „obračunaju“ sa Šibom, koji se drznuo da plebsu sugeriše da se na Balkanu moooožda nekad dogodio neki zločin, a da njegove žrtve nisu bili Srbi.
I da je, štaviše, iza tih nekih volšebnih zločina moooožda stajala država Srbija, odnosno neki njeni zvaničnici, neki njeni oficiri vojske i policije, neki njeni neposredni izvršioci.
A to su, zna se, u skladu sa vladajućom ideologijom, jednostavno, sulude ideje.
Vulin i Popović su još jednom podsetili narod koliko je mnogo stradao, koliko nikad nijedan njegov pripadnik ni mrava nije zgazio, koliko je bio, jeste i biće proganjan i klevetan od tradicionalnih neprijatelja stacioniranih zapadno od reke Drine, pa dalje ka Zapadu sve do Havaja.
I koliko će biti voljen od tradicionalnih prijatelja stacioniranih severno od Donjecka i Luganska i istočno od Krima, sve do Kamčatke i Južnog kineskog mora.
Što se tiče Nemačke, ovde važi pravilo reductio ad Hitlerum, kako je to ministar Vulin još jednom demonstrirao. NATO sa kojim Srbija ima izvanrednu saradnju je isto što i Hitler, isto je 1941, 1999. i 2021, Bajern je Hitler, Lufthanza je Hitler, Angela Merkel je Hitler, Gerhard Šreder je bio isto što i Hitler, dok se nije učlanio u SNS… Toni Bler i Bil Klinton, iako nisu Nemci, isto su bili Hitler, dok se nisu učlanili u SNS. Jedini Nemac, u stvari Austrijanac, što mu dođe isto, koji nije Hitler, jeste Peter Handke.
Ambasador Šib će to možda utuviti, pošto su ga Vulin i Popović figurativno išibali, pa mu valjda više neće pasti na pamet da priča besmislice da je neko nekad u ime države Srbije možda učinio neki ratni zločin. Naš narod je utuvio odavno i naučio da razdvaja žito od kukolja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
