Najnovija Rezolucija Evropskog parlamenta o napretku Srbije na putu ka EU predstavlja ohrabrenje državi da nastavi proces integracije u „klub“ koji trenutno ima 28 članica, budući da je u dokumentu sadržan poziv Evropskom savetu da što pre otvori prva poglavlja u pristupnim pregovorima. Optimistično su zvučale i reči Dejvida Mekalistera, izvestioca EP za Srbiju, koji je istakao da reformski napori Beograda zavređuju poštovanje i podršku Brisela. Najzad, kao dobra vest tumači se činjenica da je znatno ublažena verzija amandmana hrvatskih poslanika koji su tražili da se Srbija spreči da procesuira optužene za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, te pohvale zbog napretka ostvarenog u dijalogu Beograda i Prištine.
Navedene pozitivne ocene predstavljaju simboličan dokaz da Brisel nije zaboravio evropske ambicije Beograda, što je naročito značajno kada se uzme u obzir stav Evropske komisije da neće biti prijema novih članica u EU u narednih pet godina. Ipak, razloga za preveliki optimizam nema, budući da pojedini delovi Rezolucije služe kao podsetnik na brojne zadatke koje Srbija treba da ispuni pre nego što dođe pred vrata Unije. Između ostalog, Beograd je dobio „packe“ što se nije pridružio sankcijama koje je Unija uvela Rusiji, zbog narušavanja slobode izražavanja i položaja nezavisnih institucija.
Na brzinu kretanja „srpskog voza“ u evropskoj integraciji, da se poslužimo sada već čuvenom metaforom Dejvida Mekalistera, svakako će uticati i odnosi sa susedima, odnosno uspostavljanje „duha pomirenja“, što je postalo omiljena mantra evropskih političara. U tom kontekstu, od posebne važnosti biće rešavanje otvorenih pitanja sa Zagrebom. Mada su srpski zvaničnici u više navrata istakli da ne očekuju uslovljavanja iz Hrvatske, amandmani predstavnika te zemlje pokazuju da postoji realna opasnost od ponavljanja scenarija blokiranja, kao što su to Hrvatima činili Slovenci, a Makedoncima i dalje čine Grci jer svaka članica EU ima pravo veta kada se donose odluke o daljim koracima u procesu pristupanja.
Daleko veću težinu od Rezolucije EP, koja je po pravilu neobavezujućeg karaktera, imaće godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Stoga, potrebno je da Beograd do oktobra, kada se taj dokument objavljuje, energično nastavi da ubeđuje Brisel kako bespovratno korača ka Uniji, što pre svega znači nastavak reformskog kursa, odnosno izgradnju pravne države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
