Simbolika zločina

Vojska Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića u Srebrenicu je ušla početkom jula 1995, a skoro 30.000 civila je pobeglo U halama zemljoradničke zadruge Kravica 13. i 14. jula 1995. ubijeno je više od 1.200 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti. Ubijani su automatskim oružjem, ručnim granatama, ispaljivale su se zolje…

– Reč je o jednom od najmasovnijih zločina. Ovaj zločin je ranije procesuiran u Hagu, ali i u BiH, a prvi put se procesno tretira u našoj zemlji. Ovo je dokaz da nismo zaboravili žrtve Srebrenice, rekao je Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine. I tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević poručuje da je država Srbija procesuiranjem ovog slučaja poslala jasan stav o zločinima, ali i o najmasovnijem zločinu nakon Drugog svetskog rata u Evropi.

Hapšenje ima čak i neku vrstu simbolike, jer se u julu navršava 20 godina od srebreničkog genocida. Ipak, ova simbolika ostaje po strani, jer se hapšenje dogodilo nakon kritika koje je nedavno na račun tužioca Vukčevića uputio predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On je, podsetimo, povodom slučaja generala Dikovića, upozorio Vukčevića da „razmisli šta to kopa po Srbiji“ i da „ne treba da bude pion Haškog tribunala, niti ruka koja treba da potpisuje dekrete koji stižu iz Haga“. Očito je da tužilaštvo, uz brojne kritike NVO da je u procesuiranju zaobiđen vojno-policijski vrh, ali i da se rukovodi političkim motivima, ipak radi nešto, jer je nedavno okončan i predmet otmice u Štrpcima i podignuta optužnica.

Ovo je još jedan korak na dugom putu ka pomirenju u regionu, upravo ono što Haški tribunal nije uspeo i uprkos brojnim suđenjima političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima. Naravno, političari bi najradije da se u javnosti govori o zločinima „onih drugih“, dok se o sopstvenim ćuti. Dokle god je tako, suočavanje sa prošlošću će biti daleko, a zločinci će se šetati među nama. I ne samo to, bez suočavanja sa zločinima postoji mogućnost da se oni ponove.