Sistem Kalimero

Komentari i dopune su sabrane priče koje se stalno pričaju. Autonomija Sandžaka je neizostavni deo. Ona treba da bude definisana u novom Ustavu Srbije, a na osnovu rezultata referenduma iz oktobra 1991. godine. Sve dok je predsednik BNV Sulejman Ugljanin, šest godina, sedeo u Vladi Srbije, autonomija Sandžaka bila je njegova zaboravljena aktivnost. Tada je govorio da njegovi sunarodnici imaju sva prava i da nikada nisu bila bolja u državi Srbiji.

S vremena na vreme, kad mu nešto nije bilo po volji i hteo bi više, pripretio bi razvrgavanjem koalicionog sporazuma sa vladajućom strankom. Kad mu nije uspela samopreporuka da uđe u aktuelnu Vladu Srbije, pokrenuo je omiljenu temu, stvaranje autonomije Sandžaka. Bilo je to, u avgustu prošle godine, u predizbornoj kampanji za BNV. U jeku priprema za lokalne izbore, autonomija je stari kec iz rukava. Očigledno je to da će na autonomiji da temelji svoju predizbornu kampanju. Valja se, da se, opet, ostatak Srbije plaši i vlada ucenjuje, a analitičari da troše reči na priče o pozadini i mentorima svih Ugljaninovih poduhvata.

Povremenom zapaljivom retorikom i optužbama na račun političkih neistomišljenika, pokušava da za sebe i svoje saradnike zadrži titulu jedinih legitimnih predstavnika Bošnjaka u republičkom parlamentu i u razgovoru sa državnim organima. U oprobanom „sistemu Kalimera“, da je sve nepravda prema bošnjačkoj zajednici, pokušava da povrati pozicije neprikosnovenog bošnjačkog lidera i pridobije nove pristalice. On je taj koji treba da pomogne Srbiji na evropskom putu, pa i onda, kada poziva NATO da štiti interese Bošnjaka u ovoj državi.

Zato Ugljanin svojim pristalicama ponovo nudi autonomiju Sandžaka kao način da se izađe iz sveopšte obespravljenosti Bošnjaka, ali i zahteva da im se vrati status konstitutivnog naroda. Otvaranje poglavlja za pristupanje EU i predusretljivost Srbije da ispuni što više uslova nove su nade za koje se kači predsednik BNV.