Skandal u fioci

Ipak, mišljenja da će povećanje broja đaka preko predviđenih upisnih kvota izazvati veći haos nisu tačne. Jer treba podsetiti da je Ministarstvo prosvete prilikom planiranja upisa u većini škola smanjivalo broj odeljenja, jer je ove godine u generaciji koja je završila osmoletku čak 7.000 učenika manje. To je izazvalo oštro protivljenje, pre svega gimnazija, koje su uz podršku univerziteta tražile od nadležnih da im vrate odeljenja. Za to su se, međutim, izborili đaci. Ministarstvo je sada prinuđeno da sve te učenike upiše tamo gde su želeli i opet prekrši sopstvena pravila – da odeljenja u srednjim školama moraju imati do 30 učenika. Dodatno povećanje očekuje se i u avgustu, jer upis čeka i preko hiljadu đaka koji u junu nisu polagali završni ispit. Lako je zaključiti šta tek sledi u septembru, kada za prebacivanje iz škole u školu budu nadležni direktori.

I dok atraktivnim školama proširivanje rang-lista ide u prilog, jer neće imati tehnoloških viškova, u mnogim srednjim stručnim školama sa zebnjom dočekuju septembar. Izmenjena upisna pravila najviše su išla naruku vukovcima, koji su bez problema zauzeli veliki broj mesta u najpopularnijim školama. Tako su u neravnopravnom položaju ostali odlični đaci sa po nekom četvorkom, koje nije imao ko da „gura“ i da im popravlja ocene zbog proseka. I ne samo oni.

U ovom upisu najgore su prošli učenici koji su vredno učili za malu maturu, s pravom očekujući da će sa tim poenima popraviti svoju poziciju. Roditeljima koji su debelo platili za pripremnu nastavu ostaje slaba uteha da nisu uzaludno bacili novac, već su ga uložili u obrazovanje svoje dece. Čini se da je Ministarstvo prosvete predahnulo nakon afere sa „provaljenim“ testovima za malu maturu. Na to ukazuju podaci da je oko 65 odsto učenika raspoređeno po prvoj želji, a 86 odsto po prve tri. O odgovornosti za skandal koji se dogodio pre tri nedelje više niko ne govori.