Statistika je, opšte je poznato, kao bikini – sve otkriva a sakriva najvažnije, dok je borba protiv korupcije u Srbiji kao hidžab – sakriva se sve, a ne otkriva uglavnom ništa.

 Ovih dana je 69 posto građana Srbije u Globalnom barometru korupcije Transparensi internešenela ocenilo da su političke partije najkorumpiraniji deo društva, dok njih 55 posto smatra da je Vlada veoma ili delimično neefikasna u borbi protiv zloupotrebe ovlašćenja radi pribavljanja lične koristi, kako se stručno definiše korupcija, mada se među lokalnim življem to smatra eufemizmom. Jednostavnije je: „Alaaaa kraduuu“, i sočna psovka pride.

Samo jedan građanin od onih 69 posto anketiranih pristao je da svoje sumnje saopšti pod punim imenom i prezimenom. Stanoviti Boris Tadić, predsednik Srbije, otkrio je u subotu pred GO DS da su „sve stranke duboko u korupciji“, a već juče je predsednik opštine Aranđelovac čuo zvonjavu na vratima, otvorio ih i tamo zatekao lica koja nisu bila u bikiniju. Izgleda da su bili u uniformama. Odveli su ga u (ne)poznatom pravcu gde će ga sigurno priupitati: „Oklen pare, frajeru?“

Tako je počeo drugi Tadićev „rat“ protiv korumpiranih političara, pošto je prvi započet i okončan hapšenjem gradonačelnika Zrenjanina, istaknutog demokrate, mangupa „u našim redovima“, te je sad izgleda došlo vreme da se ukaže da raznorazne „manguparije“ ima i u „njihovim redovima“. Kod radikala, recimo, mada ko bi rek’o za njih. Fini neki svet, mislili smo.

„Pohapsiti lopove“, stari narodski poklič, međutim, nije stvar interstranačkih i međustranačkih prepucavanja i skupljanja poena za internu upotrebu – radi se o neophodnom koraku koji će biti uziman u obzir kad počnu ozbiljni pregovori o podnošenju kandidature Srbije u EU, mada odande stižu signali da je na tom polju ovde dosad suviše malo urađeno. Srpska logika je „drži vodu dok majstori odu“ pa retko ko od političara iskreno smatra da je nacionalni interes polako čistiti državnu upravu i stranke od „materijalista“ svih boja zarad opšteg boljitka, nego se obično čeka da neko pritisne, podvikne ili zavrne ruku.

„Ne bi mi, nego nas ubi ova Evropa“ – možda se i izvine namernici u uniformama kad zazvone na vrata. „Žalimo što vas uznemiravamo, ali predsednik je najavio, pa ste vi izvučeni iz bubnja“- cela stvar deluje ko nova lutrijska igra na (ne)sreću.

Moglo bi to malko spontanije, iznenadnije i iskrenije. Da statistika izgleda makar kao toples.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari