Da li mislite da je normalno da bilo ko prisluškuje predsednika vlade, zapitao je ministar pravde Nikola Selaković usred parlamenta Srbije pokazujući fotografije „skrivene kamere“ iz hotela Kraun plaza. Kamera je ugrađena prilikom renoviranja i prikazuje zauzetost svake banket sale, saopštila je uprava hotela, čiji je vlasnik Miroslav Mišković.
Isti Mišković, kome je zbog otvaranja ovog luksuznog objekta sudija Vladimir Vučinić vratio pasoš na dva dana zbog puta u London. Ali i isti onaj vlasnik Delta holdinga, čijem hapšenju je u decembru 2012. prethodila velika afera prisluškivanja. Početkom novembra je predsednik Nikolić objavio na RTS da njega i sadašnjeg premijera Vučića tajno prisluškuju određene strukture u vrhu policije. Potom se javno mnjenje detaljno bavilo listinzima, baznim stanicama mobilne telefonije i spregom pojedinih policijskih funkcionera sa tajkunima i vezom sa kriminalnim kartelima. Onda je Mišković proveo šest meseci u zatvoru, pa je počeo sudski proces, nedugo zatim Nikolićeva i Vučićeva stranka ostvarila je istorijski rekord na izborima, promenjeni su šefovi vojnih službi bezbednosti, kompletan policijski i deo vrha BIA. I posle svega tap – skrivena kamera na zasedanju ni manje ni više nego famozne Trilateralne komisije. I uz to otkrivena prilikom kontradiverzionog pregleda VBA – iste agencije koja sprovodi i istragu saobraćajnog incidenta sa vozilom u Vučićevoj pratnji.
Zato u ime javnosti treba pitati ministra Selakovića, posle svega nabrojanog, šta ima normalno u objavljivanju postojanja „skrivene kamere“. Da li javnost treba da aplaudira svaki put kada službe bezbednosti rade svoj posao, a posao im je, valjda, da znaju da je Trilaterala u Miškovićevom hotelu, kao i sistem nadzora u tom objektu? Ili javnost treba da se pita zašto premijera štite Kobre i VBA, a ne policajci iz Uprave za obezbeđenje i BIA? Da li da se zamisli ko kome u vrhu ove države ne veruje i zašto?
Da li da se javnost uopšte i upušta u razmišljanje, kada su u 21. veku nadzorne kamere na svakoj trafici, vidljive ili ne? Ili da se pita kako uopšte može da se proceni da bi nova afera „prisluškivanje rimejk“ pozitivno uticala na rejting?
Sveti rejting, koji ne sme da bude okrznut ni minimalno, ni uprkos tome što je izborni ciklus tek minuo, što se kontroliše dve trećine parlamenta i skoro čitava izvršna vlast. Što znači da pravi politički protivnik institucionalno ne postoji. I kako da se onda ljudi iz kruga premijerovih saradnika poput ministra Selakovića dokažu u pravednoj borbi za rejting? Kako kad štrajk advokata ulazi u pedeset i neki dan i tu rejting-poena nema ni za lek? Dajte kameru, dakle.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
