Skrivene namere

, koji ne veruju da se primenom ovog zakona neće povećati troškovi vlasnika stanova, niti da su nova rešenja u vezi sa prikupljanjem podataka zakonita.

Naime, i pre nego što je tekst ovog zakona stigao na javnu raspravu, prethodno najavljena obaveza uvođenja profesionalnog upravljanja podigla je prašinu, jer su građani i pojedina Udruženja Skupštine stanara tvrdili da se iza predloga krije namera vlasti da angažuje svoje poslušnike i da svaka zgrada ima doušnika i nepotrebnog „malog privrednika“. Ipak, u tekstu zakona koji je prošao Vladu više nema te obaveze, već je to predviđeno u slučaju da ne postoje Skupštine stanara i/ili njen predsednik. Druga opcija jeste u slučaju prinudne uprave, odnosno ukoliko po isteku mandata upravniku u zakonskom roku ne bude izabran novi ili ukoliko prijava za upis stambene zajednice nije podneta u skladu sa zakonom.

Ministarka Zorana Mihajlović je prilikom predstavljanja Predloga zakona tvrdila da neće biti ni povećanje troškova, jer će se za održavanje zgrada plaćati samo par stotina dinara, ali kada se pogledaju sve nove nadležnosti takva garancija budi, blago rečeno, sumnjičavost. Dosad nije bilo uvođenja novih propisa, a da se nakon toga nisu povećali troškovi i razne naknade, tvrde nezadovoljni, bez obzira na stepen digitalizacije ili skraćivanja raznih rokova. Naprotiv, počev od zamene ličnih dokumenata, preko raznih dozvola ili sada zdravstvenih knjižica, iza ćoška je uvek čekao neki novi namet, komplikovana procedura ili ogroman red.

Možda veći troškovi i neće biti problem, pogotovo ako se ostvare ministarkina obećanja o poboljšanju izolacija zgrada i popravki fasada koje prete prolaznicima, ali ostaju upozorenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da se mora oceniti opravdanost predloženih rešenja i da se valja opredeliti za ona kojima se ciljevi mogu postići bez ugrožavanja privatnosti građana, i uz što manji rizik za njihove lične podatke. Naime, upravnici zgrada moći će da uspostave i vode evidencije o svim vlasnicima i licima kojima su stanovi izdati u zakup i na korišćenje, a iz teksta Predloga nije jasno šta je svrha obrade tih podataka, da li će se i kome dostavljati ti podaci i kako će se oni čuvati, navodi Šabić.

Dakle dve ključne primedbe za ovaj predlog i dalje ostaju, a ona promena koju najviše priželjkuju fiškali, da se stanodavci nateraju da plate porez, sporna je po metodu. Pa eto posla poslanicima i razloga za veliku raspravu u Skupštini. Koja će se verovatno opet voditi ne u korist građana, već po želji vlasti i potrebi opozicije da pokaže kako ona loše radi.