Foto: Danas/A. L.Skupština Vojvodine već je na svojoj konstitutivnoj sednici u novom sazivu oborila nacionalni, a možda i pokoji evropski i svetski rekord. No uprkos tome, sve oko nje prolazi nekako tiho, onako kako smo to uostalom i navikli.
Konstitutivna sednica počela je 9. februara, a nakon što su potvrđeni mandati za 120 poslanika, sa iščekivanjem izbora novog predsednika otišlo se na pauzu. One obično traju do sat vremena, ali ova antologijska produžila se od 9. februara do 25. aprila, čitavih 75 dana i 1.800 sati!
Brižljivi pratioci srpskog parlamentarizma mogli bi ovaj rekord notirati i na njega podsećati kada u predizbornim televizijskim programima ponestane tema i izvače se trivije. Ali da, kampanja, a kamoli ozbiljan televizijski predizborni program, za pokrajinsku skupštinu ne postoji.
Dapače, čitava predizborna kampanja trajala je celih (rekordno kratkih) 13 dana. Što ovo radno mesto čini jednim od boljih u našoj zemlji. Ako se samo trinaest dana relativno trudiš da se svidiš svojim poslodavcima (glasačima), a kada te izaberu i zaposle, odeš na pauzu 75 dana, moraš biti majstor.
Hodnici pokrajinskih institucija kažu da su pauzu razvukli naprednjaci koji nisu mogli tako lako da izaberu naslednika odlazećeg premijera Vojvodine Igora Mirovića. Predviđanja su još uvek zanimljiva i u domenu mašte, šuška se o Srđanu Kruževiću, direktoru Voda Vojvodine ili čak Aleksandru Martinoviću, što bi za javni prostor sigurno bilo zabavnije rešenje.
Izborni uslovi, poput onoga da nositelj liste ne mora biti iz Vojvodine, menjani su nekoliko nedelja pred izbore. Političke poruke većine partija u tih desetak dana bile su identične onima sa parlamentarnih izbora, jedino su se naprednjaci setili da u svojoj paroli „Srbiju“ zamene sa „Vojvodinom“.
Nakon svega i u pričama oko izborne krađe, pokrajinski izbori nisu ni pominjali. Za sada, opozicija podeljena u četiri poslaničke grupe, odbila je da predloži potpredsednike koji joj po politčkoj kulturi sleduju, ne želeći kako kažu da ovom sazivu daju legitimitet.
Sva ova nezainteresovanost od glasača do funkcionera rezultat je konačnog urušavanja autonimije Vojvodine, koja je dolaskom naprednjaka u pokrajinske institucije 2016. godine svedena čak i ispod forme na kojoj je bezidejno decenijama levitirala.
Skupština Vojvodine postala je deo dualnog obrazovanja partijske škole SNS gde se obavlja praktična nastava za „buduće lidere“, za neke važnije funkcije. Ili sa druge strane karijere, da zaslužni odrade svojevrsnu aktivnu penziju.
U novom sazivu za razliku od onog prethodnog, barem ćemo imati opoziciju, ali neće biti ni iskusnog Ištvana Pastora, vođe Saveza vojvođanskih Mađara, koji je nažalost preminuo prošle jeseni i koji je kao dugogodišnji predsednik bio najprepoznatljivije lice ovog zdanja.
Njega menja ambiciozni Balint Juhas iz iste partije, kog hvale da „zna sa parama“, jer je vodio Orbanovu Fondaciju Prosperitati.
Ipak, stvarna vlast će biti u rukama naprednjaka, gde je prvi među jednakima Damir Zobenica, potpredsednik Skupštine, koji Vojvodinu voli da naziva „severnom srpskom pokrajinom“ i koji će sa svojim koalicionim partnerima upravljati sa nešto više od 80 ruku. U laganom ritmu, kako to već rade prečani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
