Skupštinsko ogledalo za našminkanu vlast 1

Šta nije u redu sa političkim životom u Srbiji može se uživo pratiti u direktnom televizijskim prenosima iz Skupštine.

Nije tu reč više o rijaliti predstavi – lažnoj stvarnosti napravljenoj na lažnim ulogama lažnih ličnosti i njihovim režiranim sukobima. Mada deluje da jeste – naročito zato što ima puno prenemaganja i banalnih rasprava.

Međutim, ništa realnije od skupštinske debate ne pokazuje pravu sliku političkog života – bolje ogledalo još nije izmišljeno. I šta možemo da vidimo? Na prvom mestu neuspeh Srpske napredne stranke da se snađe u bilo čemu u unutrašnjoj politici što nisu izbori i čist politički marketing. Taj neuspeh nose ljudi koji nisu dorasli političkom poslu koji obavljaju, bez obzira na svoje prethodne zasluge u SNS. A ispod toga je pogrešna procena onog ko ih je na te funkcije doveo – lidera naprednjaka Aleksandra Vučića. Maja Gojković se, za to što ne uspeva da vodi parlamentarnu debatu, žali na koalicione partnere Dačića i Ljajića. Skupštinski „bič“ naprednjaka Aleksandar Martinović objašnjava da ne daje reč opoziciji zato što mu je neko iz opozicionih klupa dobacio psovku, mada to ni na jednom snimku nije zabeleženo.

A ideja je bila sasvim drugačija – da Gojkovićeva u „plišanim rukavicama“ predsedava kao u pretprošlom sazivu Slavica Đukić Dejanović, a da se Martinović, bivši radikal, oštro suprotstavi svojim bivšim kolegama radikalima. Ideja nije zaživela – u ovom sazivu je mnogo žešća opozicija nego u prethodne dve godine, u kojima je Gojkovićeva mogla opušteno da radi. A Martinoviću su se od Vojislava Šešelja radikalnije suprotstavio Saša Radulović i poslanici DJB. Naprednjacima izgleda da uopšte nije pomoglo iskustvo iz prethodnog političkog života, kada su oni u vreme Šešelja, ali i Tomislava Nikolića i Vučića bili glavni nosioci parlamentarne opstrukcije. Odnosno, i ostali su na tome istom iz vreme kada su oni nosili majice sa likom haškog optuženika, polivali vodom sa govornice, čupali mikrofone, i čekali da iz obezbeđenje iznose iz sale. I sada bi možda to mogli uspešno da rade, ali je problem što su sada vladajuća većina, a to znači da snose i odgovornost za rad cele Skupštine, za parlamentarni život i atmosferu. Te da ta odgovornost podrazumeva demokratičnost prema manjini, neophodne kompromise, spremnost da se sasluša i izdrži kritika, zadrži poštovanje političkih protivnika i u konfliktnim situacijama… Sa koliko su omalovažavanja nekad govorili o DS i Dragoljubu Mićunoviću, potencirajući da je demokratsko ponašanje valjda za slabiće, tako im se sada i vraća. Jer, u Skupštini ne može da se sakrije šta jaki rade slabima, niti da se do neprepoznatljivosti našminka nedemokratska vlast. Jedino da se ukine Skupština ili barem direktni televizijski prenosi.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari