Opozicija se u nedelju uglavnom okupila na slavi kod Velimira Ilića, a vlast na venčanju Nikole Selakovića – ovi događaji iz sfere privatnog pokazali su političku realnost mnogo slikovitije i upečatljivije od bilo koje medijske analize.
Sve kod Selakovića bilo je spoj glamura i srpske tradicije – s jedne strane mesto održavanja šoping centar, a s druge narodne nošnje i folklor. Tako se inače sada i prave veselja po Srbiji – malo šljivovica, malo snimanje ajfonima. A snimci sa Selakovićevog venčanja preplavili su društvene mreže, i iako se na njima ne vidi premijer i lider SNS Aleksandar Vučić, čitava zemlja bruji da su i on i njegov brat Andrej bili na venčanju. Ako ćemo zaključiti da se Selakoviću, bivšem ministru pravde u vreme čijeg mandata su advokati štrajkovali duže od tri meseca, sprema neka jaka državna funkcija, na kojoj je poželjno biti oženjen, onda isto tako možemo da utvrdimo i da ova vladajuća koalicija ne može bez Ivice Dačića. Jer, ko će u ključnom trenutku preuzeti orkestar i otpevati „Miljacku“ dižući sve goste na noge, isto kao što svojim patriotskim izjavama i bojom glasa sličnom glasu Slobodana Miloševića diže Vučićev kandidatski rejting pred izbore za predsednika? Kao što ne može ni bez patrijarha Irineja, jer kako bi onda osvanuo tabloidni naslov „patrijarh venčao a Vučić blagoslovio“.
U beogradskim prostorijama Ilićeve Nove Srbije pak cilj gužve oko slavskog kolača u čast oca Svetog Save – Svetog Simeona Mirotočivog, bio je da se pokaže da ko nije došao – bez njega se može. A nisu došli Saša Radulović i Saša Janković. Glavni gost – kandidat Vuk Jeremić – pokazao je svojim prisustvom da mu ne smeta blizina konkurenata Aleksandra Popovića i Saše Mirkovića. Kao što mu ne smeta što je na tom istom mestu kolač do pre nekoliko godina sa Ilićem lomio naprednjak Nebojša Stefanović. Jer, Jeremić računa da može da otkine glasove naprednjacima, isto kao što su oni na predsedničkim izborima 2012. otkinuli tada njegovoj Demokratskoj stranci i satelitima. I to uz primenu odgovarajućih političkih tehnika. A glavna je da se na predsedničkim izborima glasa za čoveka, a ne za stranku. Te da prisustvo ljudi šarenih partijskih orijentacija – od Sande Rašković Ivić, preko Dijane Vukomanović, do zaječarskog naprednjaka Saše Mirkovića, uz pozadinsku podršku Borisa Tadića, uopšte ne može da škodi. To je Vučićeva metoda keč ap – „uhvati sve“, ali u obrnutoj izvedbi. Možda i može da upali, ali treba naći nekog ko ume da peva kao Dačić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.