Sletanje

Osmesi, odnosno izrazi lica i mimika, biće ono što ćemo jedino i moći da vidimo, dok svemoćni vladar Srbije i partijski vođa Aleksandar Vučić bude držao govor naprednjacima, ali u direktnim televizijskim prenosima i svim građanima Srbije.

Neće tu biti ničeg drugog sem sitnih znakova i gestova gde je ko stao, ko je sa kim seo, ko se trzao a ko tapšao.

Baš kao na srednjovekovnom apsolutističkom dvoru, ili na zasedanjima moćnih komunističkih partija koje upravljaju carstvima, kakva čak nije bila ni Titova KP.

Neki demokratski nesklad, nečije reči ili iskazan stav, makar i u najblažem obliku, jesu nešto što je u Vučićevoj partiji nedopustivo još od sednice Glavnog odbora SNS uoči predsedničkih izbora 2017. Tada je Vučićevoj predsedničkoj kandidaturi aplaudirao i Radomir Nikolić, sin tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, osnivača SNS, kome je uprkos tome što je u nizu prethodnih izbornih ciklusa osvajao milione glasova, njegov politički „sin“ Vučić uskratio borbu za drugi mandat. I sklonio ga, sa raskošnom materijalnom nagradom, u potpunu političku penziju.

Sada mnogi nagađaju kako će biti sklonjen Nebojša Stefanović, Vučićev politički „mlađi brat“, doskorašnji najbliži saradnik i figurativni naslednik.

Da li će biti pomeren samo sa mesta šefa beogradskog odbora stranke kako je to gotovo jednoglasno tražilo 169 lokalnih odbora SNS, ili će uslediti i njegovo napuštanje stranke i povlačenje sa svih državnih funkcija.

Pojedini tvrde da je kasno za nagodbu Vučića i Stefanovića, pojedini tvrde da je nagodba odavno pala i da je sve ovo samo predstava za javnost i postavljanje scene za Vučićev reizbor na drugi predsednički mandat.

Možda je najapsurdnije to što je nešto nalik na javni otpor odricanju od Stefanovića pokazao jedino Goran Vesić, kome Vučić očigledno nikad neće ispuniti ambiciju i imenovati ga za gradonačelnika Beograda. Tvrdi se, kao ni Stefanoviću.

Pre će se, slično kao i u slučaju premijerke Ane Brnabić, odlučiti za „kreativno rešenje“, u ovom slučaju za „ujedinjavanje“ sa Aleksandrom Šapićem i njegovom nazovistrankom preuzetom 2018. Šapić dobija glasove u Beogradu i u naprednjačkim okvirima deluje sveže i nedovoljno iskvareno, a sportski i borbeno.

Sjedinjavanje sa SNS se izgleda tehnički odvija tako što će Šapić i njegovi ljudi zameniti Stefanovićeve i još po neke, moguće Vesića i njegove u beogradskoj vlasti.

Nova politička teorija tek treba da iznedri pojmove za opise ovih postupaka – možda je najbolja reč partijska akvizicija.

Ali klasična teorija nam govori samo jedno, u SNS-u se mogu praviti srećnima, ali i njima je jasno da sa „avionom“ nešto nije u redu i da na dolazećim izborima neće biti mekog sletanja.