Slovo na papiru

Zadovoljstvo se sadrži u tome što je Priština od samog početka odbijala takvu inicijativu, s obzirom da je potekla od Srbije, i da je Vašington insistirao na tome da rukovodstvo Kosova promeni stav po tom pitanju, do čega je na kraju i došlo.

Vlast u Srbiji takođe smatra da ulaskom Kosova u „Mini Šengen“ politički može da profitira, odnosno da anulira činjenicu da su nezavisnost te teritorije priznale kako Sjedinjene Američke Države tako i sve najznačajnije zemlje Evropske unije.

Suština „Mini Šengena“ je stvaranje intenzivnije ekonomske saradnje između Srbije, Severne Makedonije i Albanije a sada i Kosova sa akcentom na slobodi kretanja, protoka ljudi i robe. To bi trebalo da omogući ukidanje carina i drugih raznih ekonomskih barijera koje bi potrošačima u regionu obezbedile jeftinije proizvode a privrednu korist za sve strane koje sačinjavaju taj sporazum.

To sve lepo zvuči na papiru. U praksi se pak nameće veliki problem što je priključenje Kosova „Mini Šengenu“ rezultat ne volje disižnmejkera u Prištini već politički pritisak Vašingtona na njih. Drugim rečima, Priština je odluku o pristupanju „Mini Šengenu“ donela nevoljno a sada kada je prihvatila ideju američkog predsednika Donalda Trampa po tom pitanju očekuje nešto zauzvrat.

A to što Priština očekuje zauzvrat nimalo se neće svideti zvaničnom Beogradu. Jedini način da političko rukovodstvo Kosova prihvati ulazak u „Mini Šengen“ će biti taj da ga prethodno Srbija prizna kao nezavisnu zemlju.

Beogradu to ne pada ni na kraj pameti. Shodno tome, pristupanje Kosova „Mini Šengenu“ je nešto što nije ni malo izvesno bez obzira što je sadržano u Vašingtonskom sporazumu.

Ono što ne ide u prilog Beogradu je da inicijator pristupanja Kosova „Mini Šengenu“ , Sjedinjene Države priznaju nezavisnost Kosova i očekuju od Srbije da učini isto. S obzirom na sve to ne bi trebalo da iznenadi ako SAD podrže zahtev Prištine da uslov za ulazak u „Mini Šengen“ bude prethodno priznanje od strane Beograda.