Šmit (ne) treba da se pravda Srbiji

Ne bi trebalo ni valjalo, ponajmanje ne Srbiji i njenom rukovodstvu koje ne samo da se snebiva na bonska ovlašćenja nego i podržava politike onih koji svojim potezima ruše teritorijalni integritet i državnost BiH.

„Opasno je igrati se bonskim ovlašćenjima i nametanjem zakona, bez poštovanja Dejtonskog sporazuma, bez saglasnosti tri naroda, bez saglasnosti Republike Srpske“, kazao je Vučić prošle godine. I tada je nagovestio da Srbija neće podržavati sprovođenje bonskih ovlašćenja kojima bi neko pokušao da kreira političku situaciju u Republici Srpskoj. Skoro pa zvuči kao i preteće upozorenje ruske ambasade u BiH izrečeno nakon odluke Šmita.

Zabeleženo je takođe Vučićevo priznanje izrečeno prošle godine na RTS da su mu iz međunarodne zajednice obećali da će u roku od šest meseci biti rešeno pitanje državne imovine u BiH. Osim uobičajenih floskula kako Srbija teži miru u BiH i regionu (dok se ubrzano naoružava) teško je bilo za očekivati da će Vučić kazati da se slaže sa Šmitovom odlukom. Sa druge strane, izazivaju podsmeh i Šmitove izjave nakon susreta.

„Uvek je važno doći u Beograd“. Ne samo da sam, kako je kazao, objašnjavao, nego sam i razgovarao o opcijama za mir u regionu.

„Izuzetno sam zadovoljan što postaje jasno da smo svi mi na istoj strani. To će vas možda donekle i iznenaditi. Ja ovde uključujem i Milorada Dodika“, naveo je.

Dakle, dok Šmit tvrdi da su na istoj strani, Dodik, koga zvanični Beograd zdušno podržava iako javno izgovaraju da se pridržavaju obaveza Dejtona, se „ruga“ tvrdeći da zakon stupa na snagu te da nikakva odluka pojedinca, pogotovo takvog kao što je Šmit, ne može i neće to da zaustavi.

Jedna bitna stvar je ipak primećena u četvrtak. Za razliku od Rusije i vlasti u RS, koji ne priznaju Kancelariju visokog predstavnika ni Kristijana Šmita kao njenog predstavnika, na sajtu predsednika Srbije stajala je vest sa naslovom: Sastanak sa Visokim predstavnikom u Bosni i Hercegovini. Tako je Srbija, konačno, priznala Šmita za visokog predstavnika. Od njegovog imenovanja, Vučić se pravdao da nije Srbija ta koja donosi odluku o visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH, već Savet bezbednosti UN. „Da li ću se sresti s njim, svakako, ali imenovanje nema veze sa nama“, poručio je on.

Dugo se čekalo da Šmit otvori ladicu i primeni bonska ovlašćenja. Tokom njegovog mandata čak tri „antidejtonska i antiustavna“ zakona objavljena su u Službenom glasniku Republike Srpske, primetio je portal istraga.ba. Treba imati na umu da je Zakon o nepokretnoj imovini RS u utorak suspendovan, ne i ukinut, što opet daje povoda da se tumači kao vrsta strategije koja bi u konačnici vodila ka secesiji entiteta.

Na kraju, za očekivati je od Šmita da bude autoritet i odlučnije deluje pred svim nasrtajima na državnost BiH i odlukama i zakonima koji ruše Dejtonski sporazum. Kako je već upozorio Dodika: Kad sudija svira kraj, treba stati!