Snaga brenda i leskovački ajvar

Ime Epl sa simbolom zagrižene jabuke i sve vrednosti koje prate ovu kompaniju vredi 240 milijardi dolara.

Kupci ajfona ne kupuju običan mobilni telefon, oni kupuju status, uverenje o tehnološkoj superiornosti i kvalitetu.

Oni će platiti 20 odsto skuplje za taj doživljaj.

To je snaga brenda.

Možda smo mi još daleko od tehnoloških brendova, ali zašto ne brendirati ono što imamo, vrhunske prehrambene proizvode.

Zašto se najkvalitetnija i najzdravija malina prodaje zamrznuta ili u obliku griza, a ne kao vrhunski prirodni antioksidans u vreme kad zdrava ishrana postaje nova religija.

Ovo je glavni razlog zašto u svetu, a posebno u našem regionu koji kaska za razvijenim svetom, vlada prava trka ko će da zaštiti geografsko poreklo nekog proizvoda kako bi u startu kreirao i izdvojio sopstveni brend i na njemu dobro zaradilo.

Srbija nažalost ima samo tri proizvoda zaštićena u svetskom zavodu za intelektualnu svojinu (WIPO), homoljski med, bermet i leskovački domaći ajvar.

Ovo znači da niko osim Leskovčana i to onih koji su prošli sertifikaciju, što je svojevrsna kontrola kvaliteta, ne može da prodaje ajvar pod ovim imenom.

U Evropskoj uniji nemamo nijedan zaštićen proizvod, a trenutno se radi na zaštiti tri, fruškogorskog lipovog meda, ariljske maline i pirotskog kačkavalja.

U vreme globalizacije kada svi putuju svuda, na posebnoj ceni je nešto originalno, lokalno, autohtono. Nešto što ima svoju priču, što pruža jedinstveno iskustvo.

Drugim rečima, na ceni je brend, a u njega treba ulagati i njega treba braniti.

Na primer, Grci su se 15 godina sudili sa danskim proizvođačima sireva oko toga da li mogu da prave i prodaju sir pod imenom feta.

I pobedili su.

Danci mogu da napravi identičan sir, ali ne mogu da ga nazovu fetom.

U okruženju, Hrvatska ima više od 30 proizvoda zaštićenih u EU, među njima čak i lički krompir, ličku janjetinu, dalmatinsku šunku, nekoliko vrsta vina i alkoholnih pića i druge hrane.

Slovenija ima više od 50 zaštićenih proizvoda, među njima i kranjsku kobasicu oko čega je vođen pravi rat sa Hrvatskom i što je u jednom trenutku ozbiljno pretilo da uspori prijem Hrvatske u EU.

Srbija je veći proizvođač hrane od obe ove zemlje, ali ima višestruko manje zaštićenih proizvoda.

Vreme je da razumemo da se mora investirati u brendove, da nije dovoljno samo proizvesti, već treba i prodati i to što skuplje.

Ovo bi trebalo da bude jasno i proizvođačima koji moraju da se udruže, ali i državi čija je pomoć ipak potrebna, jer je procedura zaštite duga i skupa.