Ubistvo crnog dečaka Tamira Rajsa (12) u Klivlendu minule nedelje – koje je počinio policajac početnik u društvu jednog iskusnijeg kolege – dogodilo se usred protesta širom SAD zbog odluke suda da ne pokrene krivični postupak protiv policajca koji je u avgustu u Sent Luisu ubio crnog tinejdžera Majkla Brauna (18). Odluka suda neshvatljiva, podrška predsednika Baraka Obame toj odluci još neshvatljivija. Naročito za Afroamerikance. A još jedan crni mladić pronađen je mrtav tokom protesta u Sent Luisu.
Oba slučaja policijskog nasilja mirišu na rasnu diskriminaciju. A nepotrebno je podsećati da se sve događa u zemlji koja pretenduje da bude „svetionik ljudskih prava“. Tragični slučajevi koji otkrivaju podeljenost u američkom društvu i nejednakost građana bivaju praćeni apsurdnim navodima o „nelegalnosti“ protesta. Paljevina i pljačke kao neizbežna posledica demonstracija izbijaju u prvi plan, za razliku od mirnih protesta u Njujorku i pred Belom kućom, ali i drugde, u ukupno oko 170 gradova. Tako poznato – snage haosa i bezumlja ruše utvrđeni poredak.
To otkriva i sistem, a „čitav sistem je kriv“, kako je glasila jedna parola na demonstracijama u Klivlendu zbog ubistva Rajsa, koji se igrao pištoljem igračkom. A savesni policajci pomislili su da je pravi, pošto nije imao narandžasti znak, i ustrelili ga bez dvoumljenja. Zbog toga su im, zasad, samo oduzete značke. Darenu Vilsonu, oslobođenom krivične odgovornosti zbog ubistva Brauna, savest je „mirna“ – isto bi postupio i da ga je ugrozio beli tinejdžer. Tako je rekao i izazvao veće frustracije. On je sa 12 metaka (?!) ustrelio Brauna. Vilson tvrdi da je to bila nužna samoodbrana, dok drugi govore o hladnokrvnom ubistvu mladića koji je, svejedno, hteo da se preda posle navodne krađe.
Jedan sveštenik dao je zanimljivo objašnjenje za sve što se dešava – sve veći jaz između bogatih i siromašnih u SAD socijalni mir je razbio u paramparčad. Kada se tome dodaju analize ko su, uglavnom, siromašni, a ko, pretežno, bogati ljudi u Americi, dobija se formula za noćnu moru. Vratimo se reakciji Obame u slučaju Vilsona: „Neki Amerikanci će se složiti sa odlukom Velike porote. Drugi će biti razočarani, čak besni. To je razumljivo. Ali mi smo država koja počiva na vladavini prava i moramo da prihvatimo odluku porote.“
To je ta čuvena razlika između formalne, bezlične vladavine prava i velikog broja ljudi koji u nju ne veruju iz mnogo razloga. To je kada život ide drumom, a pravo šumom.
Apsurdno je, ali ne i neshvatljivo što su republikanci na poslednjim izborima za Kongres, koje su Obamine demokrate izgubile, dobili veću podršku Afroamerikanaca nego što je to uobičajeno. Obamin drugi mandat ističe. Biće zapamćen kao prvi crnac u Beloj kući i možda se poneko seti da je dobio Nobelovu nagradu za mir.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
