Bojan Pajtić procenjuje da je objavljivanje video-snimaka susreta Ivice Dačića i njegovih saradnika iz vrha MUP sa Rodoljubom Radulovićem, osuđenim za šverc kokaina, „jasan znak“ da će biti vanrednih parlamentarnih izbora. S tim se slaže i Dačić, koji je tim povodom na televiziji rekao da je situacija za pad Vlade.
Ako vratimo ovaj film, videćemo da je zapravo reč o rimejku. Sadašnjoj aferi video-snimak prethodila je tanskript verzija, kada su početkom 2013. objavljeni audio-snimci razgovora istih aktera, s tim što je sada „pridodat“ i Vanja Vukić.
Ta je priča bila svojevrstan nastavak afere „prisluškivanja“, koju su otvorili predsednik Nikolić, i tadašnji, a i sadašnji šef Biroa za koordinaciju službama bezbednosti Vučić, navodima da je bilo neovlašćenih pristupa ispisima njihovih telefonskih razgovora. U međuvremenu, bilo je više i političkih i policijsko-pravnih epiloga, novih izbora na kojima je šef Biroa postao premijer, pojedini funkcioneri u MUP su smenjeni, Šarić se predao, njegova grupa u jednom procesu prvostepeno osuđena pred Specijalnim sudom, Dačićevom saradniku Lazareviću se još sudi. Radulović je i dalje u bekstvu.
Zašto je afera ponovo otvorena? Nedavno je renomirani istraživač javnog mnjenja decidno rekao da je Vučiću i SNS rejting u dva navrata bio u ogromnom skoku – jednom kada je uhapšen vlasnik Delte Mišković, ali za drugi skok nije naveo razlog. Beogradska čaršija je pretpostavila da je „drugi put“ bilo saslušanje u svojstvu građanina Mlađana Dinkića, naročito s obzirom na aktuelno pisanje tabloida o pripremi krivičnog postupka protiv njega. Dakle, da li je to bio taj skok ili priča Dačić-Radulović-Šarić? Ili, treba da verujemo u Dačićevu verziju da je reč o odloženoj osveti DS, čiji su ljudi rukovodili BIA u vreme kada su snimci nastali? O nameštanju i političkoj uceni bivših a ne sadašnjih koalicionih partnera.
Kako god da se priča postavi, očigledno je da je Srbija poput susednih država u okruženju – Crna Gora i Makedonija – gde se podaci službi bezbednosti mogu (zlo)upotrebiti u političke svrhe, i po nečijem političkom tajmingu. Jer, ako je vrh MUP Srbije, ili deo vlasti, bio u dilu sa narko-klanom, koliko godina treba čekati da se to procesuira? Gde je mesto da se snimci pregledaju – tvrdilo se, setimo se o 130 diskova – nezavisno tužilaštvo i pravosuđe, ili nečiji štab za kampanju? I ko bira koalicione partnere ako je imao te diskove koji govore sve o njima, na uvid. Parafrazirajući Šarićev izraz – Srbija je postala ne banana nego „papaja“ država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
