Švajcarski franak je juče vredeo praktično koliko i evro – 122,37 dinara, u odnosu na 122,38 za koliko se menjala evropska valuta. To je skok od 20 dinara po franku, koji je građanima Srbije „preko noći“ digao rate za stambene kredite neretko i za po desetine hiljada dinara.
Šok pogođenih dužnika odmah je artikulisan u zahtev za pomoć države. To u Srbiji nije ništa neobično, pošto država već decenijama navikava razne dužnike da se uzeto ne mora vratiti, naročito kada se radi o firmama koje duguju za porez ili za proizvode kupljene od drugih firmi. Stoga, nije ni čudo što građani smatraju da država sada treba i njima da pomogne da ne vrate uzeti dug. Drugačije rečeno, ovde je postao običaj da se profiti privatizuju, a gubici socijalizuju. U ovom slučaju, postoje i argumenti u korist molbe pogođenih dužnika, ali odgovor na pitanje šta je ispravno uraditi ostaje neizvestan.
Prvo, činjenica je da građane niko od najnadležnijih nije terao da uzimaju kredite u francima. Drugo, tadašnji guverner NBS Radovan Jelašić je upozoravao ljude da se ne zadužuju u „švajcarcima“, jer postoji mogućnost da ta valuta znatno ojača, ali ga te 2007. i 2008. niko nije slušao. Treće, argument da dužnici nisu znali da će franak toliko jačati ne stoji i zbog toga što kada prihvatite ugovor sa deviznom klauzulom, vi prihvatate i devizni rizik. Dakle, vaš ugovor odnosno vaša odluka – vaša odgovornost. Na kraju, kada bi im država pomogla, diskriminisala bi one koji su uzimali kredite u evrima. A da je franak padao, nema sumnje da se niko od dužnika ne bi žalio i vukao banku za rukav da joj da više para nego što kaže kursna lista.
Ipak, postoje i čvrsti razlozi za drugačije mišljenje. Činjenica je da su banke žestoko promovisale kredite u francima, iako su njihovi valutni stručnjaci znali kolika je to opasnost. Pored toga, ako banke nisu koristile franke kao pravi izvor sredstava za odobrene kredite, a postoji sumnja da nisu, onda one na rastu franka ostvaruju ogromnu zaradu na štetu svojih klijenata, što i objašnjava pomenutu žestoku promociju. U tom slučaju bi „spasavanje“ građana konverzijom njihovih kredita u evre, ili možda čak u domaću valutu, kao što su učinili u Mađarskoj, po nižem kursu bilo sasvim opravdano, a nikome, pa ni bankama ne bi nanelo realnu štetu. Na kraju, to je verovatno i u interesu samih banaka i tržišta, jer bi zbog nemogućnosti otplata daljih rata, mnogi stanovi otišli „na doboš„ preko hipoteka, a verovatno i vozila i druga sredstva kupljena na kredit u francima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
