Spasonosna privatizacija

Rekordni deficit budžeta od preko 200 milijardi dinara, spojen s recesijom koju nam je upravo juče najavila Narodna banka, galopirajući kurs i stega indeksiranih kredita koje mora da vraća, naterali su novu Vladu Srbije, inače zagovornika ideje da se ne prodaju zlatne koke već njihova jaja, da ozbiljno razmotri prodaju poslednje među njima, Telekoma Srbije. Ali, ovog puta kupaca možda neće biti.

Problem oseke investicione aktivnosti u celom svetu ovih dana je sumirao i Fajnenšel tajms, prenoseći da su u protekloj godini morale biti otkazane ili odložene privatizacije vredne više od 34,6 milijardi dolara, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

„Ako iskreno verujete da je evro osuđen na propast, klonićete se ponuda za kupovinu državnih firmi u Evropi“, piše list. Grčka, država u nešto nelagodnijem stanju od našeg, morala je smanji očekivanja od privatizacije svojih preduzeća sa 50 milijardi evra na samo 19. Onda je direktor njihove agencije za privatizaciju podneo ostavku. Iz ličnih razloga.

Gde smo tu mi? Analize pokazuju da će u 2013. Srbija morati da smanji deficit za 100 milijardi dinara, a uz sve do sada predložene mere, fali nam još 30 milijardi. Ako se izuzme mogućnost smanjenja plata i penzija, ostaje jedino privatizacija. Mada je istina da smo do sad prodali skoro sve što smo imali, kandidata kadrih da popune budžetsku rupu ipak ima: Telekom, EPS i Komercijalna banka, prvi su na spisku „spasilaca“.

Pretendenata je, međutim, malo, a problema puno. Telekom je najlakše prodati, ako smo spremni da ga damo jeftino i zaboravimo na dividende.

Ako smo spremni da se odreknemo energetske sigurnosti, tu je EPS. Na kraju ostaje Komercijalna. Za nju, izgleda, nema kupca jer banke zaobilaze Srbiju u širokom luku, a i kad bi se neki našao, Vlada bi morala da objasni građanima otkud to da nam više uopšte nisu potrebne domaće banke.

Tako Vlada bira između tri loša rešenja.