Inspekcija rada Šumadijskog okruga podnela je juče prekršajne prijave protiv odgovornih lica u kompaniji „Fijat plastik“ u Kragujevcu zbog kršenja Zakona o radu i Zakona o štrajku.
Oni su tokom rada članove Štrajkačkog odbora slali na prinudni odmor, nisu im dozvoljavali ulazak u krug fabrike (što bi inače moralo da im bude dozvoljeno 24 sata tokom štrajka), izmestili su mašine i proizvodnju u drugu fabriku što takođe nije po zakonu.
O svemu tome su štrajkači iz „Fijat plastika“ obaveštavali javnost već skoro pola godine.
Inspekcija je podnela prijave za kršenje pomenuta dva zakona a naglašeno je da su i ostale nepravilnosti povodom tretmana zaposlenih u ovoj firmi i „dalje u procesu rešavanja“.
Dakle, ima ih još. Inspekcija je podnela prijave i to bi na prvi pogled bilo sasvim u redu, da nije toliko trajalo.
Zbog svih pobrojanih nepravilnosti kao i onih u „daljem procesu rešavanja“ deo radnika „Fijat plastika“ je u generalnom štrajku još 17. februara – već više od pet meseci.
O tome su svakodnevno pisali svi mediji i nije bilo nikakvog zvaničnog odjeka.
Vođe štrajka su na nezakonitom prinudnom odmoru još od Uskrsa – skoro dva meseca i o tome su mediji redovno izveštavali, ali opet, reagovanje nadležnih je izostajalo.
Tek u poslednja tri dana kada mediji intenzivno prate dešavanja u ovoj kompaniji, konačno se u čitav slučaj uključuju i oni čiji je to posao.
„S voljom i na vreme“, rekli bi oni sarkastični.
Ali da li je prekasno?
Možda i nije?
Ili se eto i tim zadovoljavamo – bolje ikad nego nikad jer, kod nas mnogi nikada ni nisu dočekali pravdu od državnih organa.
A, oni bi trebalo da budu prvi kada je svesno i namerno kršenje zakona u pitanju i još toliko flagrantno.
Mediji jesu neka vrsta društvene savesti, javnost ima pravo da reaguje ali, kada se radi o onima koji su zapravo nadležni, danas ispada da je „idealistički“ ili „utopistički“ očekivati od njih da svoj posao stvarno i urade.
Za sada je to kod nas ipak na dugom štapu. Teško da će i ovo nešto promeniti, užurbati, poboljšati, ali jezikom oveštalih fraza sportskih komentatora – „nada poslednja umire“.
Možda će slučaj šikaniranja radnika i kršenja zakona u „Fijat plastiku“ imati i srećan kraj.
Ali koliko njih neće, baš zbog te, u najmanju ruku, sporosti ili potpunog ignorisanja državnih organa i nadležnih institucija?
Svi neprestano govore o patriotizmu, ali kako „običan čovek“ da ima iole poverenja u ovakvu državu i njenu pravdu?
Kod nas pravda jeste spora, ali je zato uglavnom nedostižna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
