Da li je u politici baš sve dozvoljeno? Postoji li granica ispod koje pojedinac, stranka, država ne smeju da pređu? Sme li jedan narod u mirnodopskim uslovima da sarađuje sa čovekom koji je osumnjičen za desetine monstruoznih zločina nad pripadnicima istog tog naroda?
Haradinaj je za Srbe simbol stradanja na Kosovu, a to što nije osuđen splet je više okolnosti, pre svega nespremnosti međunarodne zajednice na takav korak. Ta nespremnost iskorišćena je i za likvidaciju svedoka i uništavanje dokaza. Ali to ne znači da nema Haradinajeve krivice.
Svako razuman ko je slušao ili čitao optužbe koje su srpski zvaničnici stavili na teret Haradinaja teško će naći opravdanje za ulazak liste kosovskih Srba u Vladu na čijem je čelu upravo taj Haradinaj. Do detalja su nam ljudi iz vlasti i pravosuđa opisivali zverstva, a naslušali smo se tvrdnji i da je Haradinaj lično ubijao.
Zbog Haradinaja smo ušli u diplomatski sukob sa Francuskom. Zategli smo odnose sa Parizom zato što ga francuske pravosudne vlasti nisu početkom godine isporučile Beogradu. Tada nam je smetalo što Francuzi nisu imali isti odnos prema Haradinaju kao što su ga imale srpske vlasti.
A sada, šta je ovo sada? Imamo li mi isti odnos prema Haradinaju kao što smo imali pre šest meseci. Kako je on za Srbe u tako kratkom roku prešao put od zlikovca do koalicionog partnera. Slušajući šta nam saopštava predsednik Srbije mi smo kao država i kao narod u šizofrenoj situaciji. Vučić tvrdi: „Ostaje na snazi naša jasna, nedvosmislena i snažna optužnica i poternica. Ne odustajemo od pravde za stradale i ubijene.“
Pa kako onda u koaliciju, ne može i jedno i drugo. U koaliciju može samo ako nema optužnice. I narodi i države, isto kao pojedinci imaju neku vrstu samopoštovanja, ugleda, dostojanstva. I sa tim se nije igrati zarad trenutnog političkog interesa. Da li bi bilo normalno da Jevreji naprave koalicionu vladu s nacističkom partijom, da li bi bilo normalno da Bošnjaci naprave koaliciju sa strankom Ratka Mladića. Da li je normalno da ministri Srpske liste kosovskih Srba sede u istoj vladi sa Ramušom Haradinajem? Tačno je, te stvari se ne mogu porediti jer Haradinaj zvanično nije osuđen, a na Kosovu nije počinjen genocid nad Srbima, ali kakav je osećaj porodica stradalih. Šta o svemu misle porodice žrtava iz „žute kuće“?
Tačno je i to da nas je u tu šizofrenu situaciju gurnula i pomenuta međunarodna zajednica koja nije našla načina da Haradinaja i slične odstrani iz javnog života, ali to ne može biti opravdanje. Naravno da treba graditi odnose sa Prištinom, ali koalicija sa Haradinajem je sramota za Beograd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
