Srbija i Đinđić

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne bismo bili bolji. Sama činjenica da smo kao društvo sebi dozvolili da nam premijer bude brutalno streljan, govori o tome da smo loši i nepopravljivi. Samo 100 godina pre ubistva premijera, bacili smo raskomadana tela kralja (šefa države) i kraljice sa terase dvora, zbog ponašanja kraljevskog para koje je danas standardno ponašanje u rijaliti programima i na političkoj sceni Srbije. I niko se zbog toga ne uzbuđuje. Moralno smo ispod nule. Takvi smo bili uvek, takvi smo i danas i takvi smo bili i marta 2003. godine. 100 Đinđića ne može da promeni Srbiju. Ne dok mi svi ne postanemo bolji. Neko manje, neko više, ali svi moramo da se menjamo.

2. Niko ne zna šta bi bilo, ali on je, po mein, bio jedini moderni političar koji je imao neku viziju i koji je pokušavao da uradi nešto za srbiju, boreći se i protiv protivnika i protiv pristalica

3. Srbiju je u EU mogao da uvede ne samo Djindjic, nego je to mogao i Draskovic, i bilo ko odlucan i spreman to da uradi. Do duse, onda bi tog nekog drugog sacekao metak namenjen Djindjicu.
   Sto ce reci, nema ulaska u EU sa ljudima kao sto su Kostunica, Tadic, SPS, SRS, SNS, bratimljenjem sa Rusima rovarenjima po regionu…
   Prvo se resava taj problem, a onda se ide ka EU.
   Tako je meni i ovaj vas redakcijski komentar zazvucao, kao da vam vise smeta pravljenje superheroja od Djindjica, nego recimo od nekih evroazijskih diktatora, gde pak izostanu redakcijski komentari.
   Inace mozemo da nagadjamo da li bi Srbija bila ili ne bi bila u EU da je Djindjic ziv, to zavisi od ovog prethodno pomenutog. Ali ubistvo Djindjica je jedan od dobrih razloga zasto mi nismo u EU, i zasto je neko tim gestom zeleo Srbiju da upise u red varvarskih i nedoraslih drzava, koje se moraju drzati sto dalje od zapada.
   I bice toga jos, nije to pocelo sa Djindjicem, ko god bude bio spreman da napravi taj drastican otklon od te crnorukaske ideologije koja kroji sudbinu ove zemlje preko 100 godina, snaci ce ga isto.

   1. Radikalsko leglo i produzena ruska ruka nas drze u tamnici, a sve pomognuto nerasformiranim drzavno bezbednosnim aparatom.

      Nema nam napretka dok se DB na rasformira kompletno.

4. Sa Djindjicem srbija je imala sanse da postane nesto sto sada vise ne moze.

   1. Srbija ne može u EU dok to ne odobri Rusija. Iz tog razloga ćemo za koji dan ponovo imati SPS u vladi, iako SNS ima 80% poslanika.

5. Srbiju može uvesti u red normalnih država samo neko ko prezire nacionalizam. TAČKA.

6. Da Đinđić nije bio ubijen, do danas bi odavno bio skrajnut i ništa ne bi bilo posebno drugačije, ni bolje, nego što je danas.
   Ne verujete? Napominjem samo da su pod Điđićem karijere u DS i Srbiji započeli ljudi kao Siniša Mali, Goran Vesić, Goran Kežević, Gordana Čomić, Jelena Trivan, da ne nabrajam dalje, lista je kilometarska! Čim se pojavio Vučić kao novi jaki čovek Srbije, oni su istog trenutka počeli da masovno preleću kod njega.
   Đinđić je svakako imao veliku želju da napravi od Srbije normalnu državu i društvo, ali on je u toj viziji i želji bio potpuno sam. Okružen isključivo ljudima takvih „kvaliteta“ kao Mali i Vesić, a kojih još i ima u toliko neverovatnom broju u Srbiji,, čak ni jedan Đinđić ne bi mogao da napravi ništa dobro.
   Da nije ubijen, Đinđić bi danas bio potpuno marginalizovan, a najviše bi ga marginalizovali baš oni koji mu najviše duguju.
   Tako da današnje stanje u Srbiji je sasvim normalno i redovno, a Srbija ima političare, vlast i društvo tačno onakve kakve hoće većinski deo Srbije i kakvi najviše odgovaraju većinskom delu Srbije.
   Sasvim je drugo pitanje koliko će dugo Srbija još moći s njima, ali Srbi ne bi bili jedini narod koji je zbog vlastitog slepila, gluposti, mitomanije i potpunog odsustva želje da se menja i prilagođava svetu nestao iz istorije…

7. Objavite imovinsku kartu Ružice Đinđić pa da se vidi pravo lice cele priče.

   1. Objavite i imovinsku kartu Nikolica, Vucica, Krkobabica, Palme, Dacica i ostalih politicara koji nemaju van politike dana radnog staza, pa da se
      vidi pravo lice price!

   2. izgubi covek zivot za narod koji to ne zasluzuje.

8. Snage dobra i zla u Srbiji su decenijama na strani ovih drugih. Zgrozio sam se pamfletom, koji ovih dana kruži internetom, u kome neslavni košarkaš Simonovic pljuje po Djindjiću. Ima li granice ljudskoj ništavilosti u Srbiji, za koju je Zoran žrtvovao svoj život. Nažalost, nema.

   1. Neslavni košarkaš Simonović???
      Đinđić nije doživeo da zaokruoži svoj politički projekat tako da možemo samo da nagađamo na šta bi to ličilo, ali o njemu možemo sa prilično sigurnosti u proceni da sudimo po ljudima kojima se okružio – kao što je rekao Albadaran. I naravno, nije neinteresantno imovinska karta Ružice Đinđić koju pominje komentator Nikola Derić. Nešto je Simonović i o tome pričao.
      Simonović je možda malo ekstreman u političkim stavovima ali mu se ne može prigovoriti ni manjak obrazovanja niti časnost namera, ni lično poštenje, sve ono u čemu je Đinđić ozbiljno oskudevao. Što se tiče njegovog obrazovanja, nemoj samo neko da poteže njegov doktorat iz Nemačke. Znale su Švabe čime najbolje mogu da zasene Srbe. Bio je samo jedan iz čuvene škole filosofa mucavaca tipa Žižek i Pinker.

9. Readkcijskom komentaru samo fali dodatak o ljudima koji su imali najviše političke koristi od Đinđićevog ubistava: to su Koštunica, Šešelj, Nikolić i Vučić. Oni su zanali da pored njega živog, političara svetskog ugleda i filozofa, nisu imali šanse da vrate konzervatzam, nacionalizam i rusofilstvo. Ja dobro pamtim kakva je netrpeljivost i mržnja postojala između Koštunice i Đinđića. Veliki je zločin i društvena šteta što je jedan od njih ubijen a drugi izabran za premijera!

   1. Da se htela naći politička pozadina ubistva Dinđića, koji je imao veliku želju da modernizjuje Srbiju, lako se moglo doći do toga, da se pošlo tragom ko je imao najveću vajdu od njegove likvidacije.Ja se sećam kad je Đinđić nazvao Koštunicu trutom. Pritom je izneo u javnost podatak da on spava samo četiri sata da bi dao što veći doprinos razvoju i napretku Srbije! Istoričari će lako naći podatke o neviđenoj satanizaciji Đinđića od strane Šešelja, drugih radikala, socijalista, Koštunice i tabloida. Zar čitaocima nije jasno da isti političari i isti tabloidi satanizuju Dragana Đilasa. Samo da ga ne ubiju!

10. Ono što nama očajnički treba je 50 godina mira. Kakav god da je komunizam bio, pokazao je šta 50 godina mira znači. Ceo 20.vek smo ratovali. Retki su slučajevi da jedan čovek promeni državu. Mnogo je češće da jedan čovek može da bude utemeljivač moderne države, da drugi nastave njegov put. I tu je problem. Đinđić je bio usamljen utemeljivač moderne pravne države. Drugi narodi nisu ništa ni bolji ni gori od nas. Imali su manje ratova, manje malograđanštine koja ide sa ratovima i više pravno uređene države… Ako ne bude ratova na ovim prostorima, a biće ih na našu žalost, za 20 godina bi bili normalna država. Taman da prođu tri generacije koliko je nama potrebno da se unormalimo.

11. Uh….ne delim mišljenje sa redakcijom….jer pamtim…kao da je bilo danas.

12. Pa „zapad“ ga je i uklonio, kad je ovaj konacno shvatio da u njihovim planovima nema dobrog scenarija za nas, i kad je konacno „okrenuo curak naopako“.

13. dokle mitomanija? sta bi bilo da je bilo? Nista! jer i on bio isti kao i ostali. Jer njegov junosa Ceda, govnar!Zasto se o njegovim parama, stanovima cuti. Odakle kinta njegovoj „udovici“ ? covek je likvidiran je nekome presao put . „Ko se mesa sa pomijama pojedu ga svinje “ kaze nas narod. A narod je uvek u pravu !