Srbija i Srebrenica

Usvajanje ovakve deklaracija pre, na primer, dve godine bilo bi nezamislivo. Tačnije, samo je DOS pod vođstvom Zorana Đinđića možda mogao imati snage za nešto slično. Ukoliko se s time slažemo, Srbija se vratila i na „Đinđićev put“. Susednim zemljama, Bosni pre svih, ali i Evropskoj uniji, poslata je poruka da Beograd čini sve što može na suočavanju s nesrećnom prošlošću i da želi da gradi odnose u regionu na potpuno drugačijim osnovama.

Ovakav uvod može se smatrati „pozitivnim pristupom“ u gledanju na stvari. Drugačiji ugao malo je komplikovaniji i skeptičniji. Na primer, ako je u deklaraciji napisano da Skupština Srbije osuđuje zločin „na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“, zašto onda nije osuđen – genocid, nedvosmisleno u toj presudi pomenut? Zašto, pratećom skupštinskom odlukom nije proglašen dan sećanja na Srebrenicu? Dalje, zašto počinioci tog zločina nisu jasno naznačeni? U redu, istaknuto je Mladićevo ime, ali ne i da je on bio komandant Vojske Republike Srpske, niti igde piše ko je u stvari počinio taj, kako piše, „zločin“ i „tragediju“ – a to su bile snage VRS pod komandom generala Ratka Mladića. Verujemo da je ovo „zaboravljeno“ iz razloga političkih, da ne bude da Srbija stavlja Srpsku na nekakav stub srama.

Šta god predstavnici vladajuće koalicije pričali, suviše je bilo politikantstva u celoj priči. Od samog početka, kada je predsednik Republike saopštio inicijativu za usvajanje deklaracije, pa do poslednjeg dana, SPS je činio sve što može da potkopa navodnu neprikosnovenost Borisa Tadića. Srebrenica je poslužila Ivici Dačiću za političku bitku sa DS, ali – socijalisti jesu na kraju glasali za ovaj tekst i time načinili novi korak u svojoj transformaciji. Ponašanje radikala, naprednjaka i DSS bilo je očekivano i, u krajnjoj liniji, služi njima na čast. LDP se postavio principijelno, a da su predlozi Čedomira Jovanovića usvojeni ne bi bilo razloga za pitanja iz prethodnog pasusa.

Ostaje zaključak da su demokrate i Tadić delimično uspeli u prvobitnim namerama. Deklaracija jeste falična, ali je usvojena. Njihov politički autoritet jeste okrnjen, ali je opstao. Susedima i EU je poslata pozitivna poruka, iako neki od njih možda očekuju više. Srbija se jeste konačno odredila prema srebreničkom zločinu, ali poglavlje prošlosti daleko je od zatvaranja, a srpsko društvo ostaje duboko podeljeno.