Srbija od Tokija

Ubrzo nakon velikog uspeha crveno-belih, koji su tog 8. decembra objedinili evropsku i svetsku krunu, nastao je, pre svega, šaljivi slogan „Srbija do Tokija“ pošto prestonica Japana ima skoro dva puta više stanovnika nego cela Srbija. Ipak, ova parola se koristi i danas, na stadionima i političkim protestima, mitinzima, skupovima… Nažalost, ne toliko u šaljivom kontekstu.

U realnosti, stvari izgledaju mnogo drugačije. Dve decenije nakon „širenja do Tokija“ Srbija sa strepnjom očekuje odluku o kandidaturi za članstvo u Evropskoj uniji. Nažalost, davna 1991. godina je pored brojnih sportskih uspeha, označena i kao početak raspada SFRJ i perioda koji su obeležili ratovi, krize, sankcije, nemaština, od kojih se narod i danas oporavlja.

A kada je reč o fudbalu, na Marakani se u vreme brojnih neuspeha i sportskih i drugih posrtanja sa zadovoljstvom prisećaju vremena kada je klub iz Ljutice Bogdana bio najbolji na svetu. Na ovom stadionu su danas profesionalno angažovane i prave Zvezdine legende poput Prosinečkog, a očekuje se i povratak Džajića, tvorca tima koji je napravio najveći uspeh u domaćoj fudbalskoj istoriji. Pored njih, u aktuelnom rukovodstvu su i brojni „grejači klupe“ iz najuspešnijeg perioda ove ekipe, koji bezuspešno pokušavaju da pronađu i „naprave“ nekog novog Pančeva, Savićevića, Jugovića…

Ipak, česta poređenja ove dve generacije su više nego neumesna i neukusna. Zvezda je na samom početku devedesetih bila veliki klub iz jedne velike zemlje za koji su, između ostalih, igrali najbolji fudbaler iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH i Rumunije. Ti isti fudbaleri su kasnije prodati najboljim klubovima iz Španije, Italije, Francuske… Danas, za Zvezdu igraju nekvalitetni i nepoznati fudbaleri iz Južne Amerike i Afrike, dok je najbolji domaći igrač na pragu potpisivanja ugovora sa južnokorejskim „velikanom“ – Inčonom!

Pre dvadeset godina, nakon jedne velike pobede crveno-belih u Kupu šampiona, prema rečima poznatog fudbalskog komentatora, čak se i „nebo otvorilo“. Od tada, do danas, nebo nad Marakanom, ali i celom Srbijom mračno je i tmurno.

A Tokio? Daleko je Tokio… U svakom pogledu.