„Bajatović nije dobro radio“, objavila je ministarka energetike Zorana Mihajlović uz tvrdnju da bi trebalo preispitati rad tog državnog preduzeća.
Iako biste se mogli zakleti da ste ovo pročitali u novinama juče ili prekjuče, ovo je naslov iz marta 2013. godine.
Nakon šest i po godina ministarka Mihajlović je opet na čelu ovog sektora, Dušan Bajatović i dalje na čelu Srbijagasa, izjave su ostale skoro iste.
Ovo otvara pitanje koliko su u stvari ozbiljna ova „prepucavanja“ između ministarke i direktora, odnosno koliko služe za političko odmeravanje snaga i sticanje poena kod građana, ali i unutar stranke, a koliko se zaista namerava nešto konkretno uraditi sa javnim preduzećima, između njih i sa Srbijagasom.
Ipak, u ovom periodu od 2013. do 2020. jeste se desilo nešto važno. Poreski obveznici su „olakšani“ za milijardu evra koliko je država otplatila dugova Srbijagasa.
Ministarka je i sada tražila da se reorganizuje poslovanje ovog preduzeća i očas posla Vlada je to usvojila, samo i to je „deja vu“.
Kada je pravljen aranžman sa MMF-om 2015. godine krenulo se u restrukturiranje Srbijagasa pa je donesen plan finansijskog restrukturiranja sa Svetskom bankom. Sada imamo novo restrukturiranje, a da ne znamo šta se desilo sa starim. Recimo trebalo je da se razdvoje transport i distribucija gasa, ali to je urađeno polovično samo formalno, a suštinski jako malo.
U međuvremenu država je donela nekoliko mera koje su zaista pomogle ovom preduzeću da prestane da pravi milionske gubitke. Kao prvo, cena gasa za potrošače je postavljena na nivo iznad nabavne cene.
Drugo, državna preduzeća i institucije su naterane da plaćaju gas. Iako deluje neverovatno, bilo je sasvim uobičajeno da toplana, RTB Bor, Azotara ili već neko drugo preduzeće uredno koristi gas, a da ga na kraju meseca ili godine ne plati. Onda Srbijagas neka preduzeća preuzme na ime duga, pa se tako bavio pilićarstvom, proizvodnjom stakla, đubriva itd.
Nekim drugima prosto nastavi da isporučuje gas. I to sasvim sigurno nije radio Bajatović na svoju ruku bez odobrenja vlade. I tako iz godine u godinu do milijardu evra duga. Iako se ta promena desila još 2015-2016. godine, prošle godine je Srbijagas ponovo krenuo u preuzimanja po osnovu duga.
Pre ravno godinu dana preuzeo je jedno čudnovato preduzeće, Novi Sad gas. Čudnovato je zato što je to i dalje bilo društveno preduzeće, mada takva kategorija ne postoji već više od decenije. Čudnovato je i zato što je Srbijagasu dugovalo oko devet milijardi dinara, a i dalje mu se gas isporučivao.
Kako je to moguće? Odgovor na ovo pitanje bi nam možda bolje osvetlio zamršene veze između javnih preduzeća, vlade, biznismena i partija. Mada strepnja je jača od nade da to neko zaista i želi da uradi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
