Srce u žici

Iako naizgled nespojiva sa onom „Nož, žica, Srebrenica“, koju su „proslavili“ baš navijači Rada, novopazarska stihosklepotina dolazi iz iste kuhinje, u kojoj se kuva čorba mržnje, a glavni začini su netolerancija i najprizemnije uvrede. Srpske žrtve koje su prošle kroz pakao „žute kuće“, baš kao i stradalnici iz Srebrenice, zapravo su kolateralna šteta (oni su ionako već mrtvi, zar ne) anticivilizacijskog nadgornjavanja, koje, baš ovde – na Balkanu, ciklično uzima danak u krvi.

Zgroženost potpredsednika vlade je na mestu, ali ostaje pitanje ko se u zvaničnom Beogradu zgrozio na „žicu i Srebrenicu“ i da li je povodom toga pokrenuta bilo kakva ozbiljnija istraga. Setimo se, pre nekoliko godina, na rukometnoj utakmici između ekipa iz Srbije i Turske u Novom Pazaru, navijači su izviždali srpsku himnu. Skandal! Prilikom susreta fudbalskih reprezentacija Srbije i Bosne i Hercegovine u Beogradu, navijači su izvrgli ruglu himnu susedne države. Skandal, takođe, a ne „babe i žabe“ po principu mi njima možemo, a oni nama ne.

Treba se osvrnuti i na činjenicu da su akteri ispada po sportskim događajima uglavnom mladi ljudi. Teško je pretpostaviti da su ih roditelji tako vaspitavali, štaviše. Pre će biti da ta mržnja, ne samo međunacionalna, već i svaka druga dolazi iz javne sfere koju svojoj publici transponuju masovni mediji bez imalo kritičnosti. Kada političari, pa još na javnim funkcijama, mogu da izriču uvredljive konstatacije na račun drugih naroda, država, seksualnih manjina, zar je onda za očekivati da se omladina drugačije ponaša.

Ili, možda, neko misli da novopazarski incident može da posluži kao odbrambeni dokaz pred komisijom UEFA, koja treba da nam „odreže“ kaznu za rasistički incident u Kruševcu, prilikom utakmice mladih reprezentacija Srbije i Engleske. Sa obrazloženjem: „Eto, nas Srbe vređaju i u našoj rođenoj zemlji“.