Srebrenica

„Jedan metak u Bosni i sve je gotovo“, glasi najsažetije procena sa kojom, prema nezvaničnim saznanjima, barata srpski državni vrh. Koji takođe ima i rezultate ispitivanja javnog mnenja u Srbiji, gde se navodno čak 86 odsto građana protivi prisustvu zvaničnika iz Beograda na memorijalnom skupu 11. jula u Potočarima.

Ipak, zasad najverovatniji scenario je da će odluka o tom prisustvu biti saopštena tokom posete nemačke kancelarke Angele Merkel 9. jula Beogradu, kao i da su veće šanse da premijer Vučić ode u Srebrenicu.

Međutim, sa druge strane postoje i procene, da bi baš taj odlazak izazvao incidente i neželjene reakcije i sa bošnjačke strane. Imajući naravno u vidu političku prošlost premijera Vučića, koja bi mogla dodatno da sve to podstakne.

Prilično je izvesno u ovom trenutku da Beograd neće tražiti od Moskve veto ukoliko London u Savetu bezbednosti UN predloži rezoluciju o proglašenju 11. jula za dan sećanja, iako je Dodik već objavio da će Banjaluka to učiniti. „Rusi bi mogli da stave veto, ali to bi značilo da su nas Rusi odbranili od onih čijem društvu težimo“, rekli su Danasovi sagovornici iz vrha vlasti, aludirajući na evrointegracije. Kao i to da formalno obaveštenje o britanskoj inicijativi nije stiglo do Vlade Srbije, mada je nesumnjivo bilo neformalnih razgovora o tome između britanskih i srpskih diplomata.

Ako se svi aspekti uzmu u obzir, test realnosti nije tako nerešiv, ukoliko mu je platforma stvarnost, a ne mitologija. Jer, učitavanje teških političkih posledica, koje impliciraju desni krugovi u Srbiji, tvrdeći da je Srebrenica postala novomilenijumska ideološka balkanska matrica, jeste upravo ono što treba izbeći.

Ali ne kontramatricom. Nego najnormalnijim ljudskim i diplomatskim pristupom. Jednostavno, zločin se desio, pošta žrtvama se mora odati i politički način za to mora da se pronađe. I mitovi i kontramitovi su tu samo da bi proizveli novo zlo.