Uprkos vidljivom i političkom i psihološkom naporu najviših zvaničnika vlasti da oficijelni početak izborne kampanje u Srbiji oboje pomirljivim i ljubaznim izjavama, sprovođenje izbora nije započelo ni mirno, ni fino.
Jeste Aleksandar Vučić raspisujući izbore za parlament pokušao da bude predsednik svih građana i da poruči da „26. aprila uveče jedni drugima čestitamo“.
Međutim, njemu i njegovoj stranci niko od ljutih protivnika iz opozicije nije čestitao još od 24. aprila 2016. kada su iz izbornog štaba DS-a, oko 2 ujutru otišli u izbornu komisiju, da provere šta je sa džakovima.
Ni 2017. na predsedničkim izborima Vučiću nije čestitao glavni protivkandidat Saša Janković, a 2018. mu je Dragan Đilas poručio na beogradskim – da se vide ove 2020. godine.
I Maja Gojković je sada, raspisujući lokalne izbore, pozvala kandidate da se uzdrže od govora mržnje. Zlurado bi se moglo primetiti da su se i Vučić i Gojković kasno setili da traže „demokratsku utakmicu“ i to bez malicioznih i uvredljivih opaski na račun protivnika.
Kasno, zato što je iza njih više godina vršenja vlasti i medijskih nastupa sasvim suprotne sadržine, prožetih ciničnim omalovažavanjem drugih na sceni. Kratko rečeno, kako su sejali u svojih osam godina vlasti, tako će sada, praktično u borbi za treći mandat i žeti. To se i videlo odmah – na samom početku, gde je i prikupljanje potpisa za kandidatske liste odisalo nervozom.
Vladajuća SNS nije oklevala da pokaže koliku silu ima, hvaleći se fotografijama na kojima ljudi čekaju u redovima da potpišu za njene kandidate. I predstavljajući kao svojevrsni rekord to što je za nekoliko sati uspela da sakupi 50.000 potpisa, umesto potrebnih 10.000. Samo što je to prilično izgubilo smisao. Jer, nekada kada su izbori bili neizvesni, podrška i potpisivanje su značili nešto.
Nekada kada su izbori mogli da dovedu do promene vlasti, bilo je važno da li ste uspeli među prvima da predate listu. Nekada je svaki čin tokom izbora mogao biti važan i doneti ili odneti neku kap podrške.
Sada, zahvaljujući tehnologiji vladanja SNS-a, neizvesno je samo da li će oni imati preko 50 odsto, i da li će ukupna izlaznost biti barem 50 odsto plus jedan glas. Zahvaljujući tehnologiji vladanja SNS-a izborne radnje postale su puki ritual dokazivanja snage.
A u pokušaju da razmontira tu tehnologiju, opozicija poseže za igrokazima kakav je bila akcija grupe dosad nepoznate javnosti „Napredna budućnost“. Aktivisti iz subotnjih protesta pohitali su prvi u izbornu komisiju noseći nevažeće papire i glumeći da stvarno predaju listu.
I te su šale mač sa dve oštrice, kad jednom utvrdite da su izbori nešto u šta nemate poverenja, veliko je pitanje kada ćete i kako to poverenje moći da povratite. Srećni nam izbori!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
