Osim toga što propagiraju netrpeljivost prema ljudima druge vere i nacije i seksualne orijentacije, srpska desnica ističe se i po tome što njene sve grupacije, organizacije i stranke, u zbiru, nemaju više od tri odsto podrške biračkog tela.
Po kom kriterijumu ih onda primaju i sa njima razlažu probleme i prave planove jake desničarske stranke u Evropi, koje „cepaju“ i do dvadeset odsto biračkog tela, i to, u odnosu na Srbiju, mnogo veće i teritorijalno i po brojnosti građana – poput Francuske? I Marin le Pen, tamošnja liderka desne, nacionalističke opcije, zalaže se za „porodične“ vrednosti i protiv dolaska izbeglica zasnivajući svoju politiku na ksenofobiji.
„Kuc, kuc, dobar dan, mi smo srpska desnica, nismo veliki i značajni u srpskom društvu, ali smo došli smo da nas primite kako bismo mogli da u našoj Srbiji dobijemo koji politički poen, povećamo popularnost, i tome slično, jer ćemo objaviti saopštenje za javnost o tome da smo se sreli sa funkcionerima čuvene nacionalistkinje – Marin le Pen!“. Ovo kao da je jedini cilj pojedinih srpskih desničara.
Nejasno je međutim zašto se tome pridružio i Miloš Jovanović iz DSS, čiji je prvi spoljnopolitički potez nakon osnivanja pokreta Metla 2020. bio upravo susret sa predstavnicima grupe Identitet i demokratija u Evropskom parlamentu, iz redova Nacionalnog saveza Le Penove.
Dosad se u javnosti kontaktima sa francuskom desnicom najviše isticao Miroslav Parović, lider vanparlamentarne organizacije NSP. Jovanović, kao lider parlamentarne DSS, kao francuski đak koji je studirao na Sorboni, mogao je bolje da promisli da li, kad već osniva nešto novo, što ima otklon od osnivača DSS-a Vojislava Koštunice, treba da učini isto što i Parović, za koga važi da održava lične kontakte sa Koštunicom.
Uzgred, sa Koštunicom, koji se trajno povukao iz javnosti, uprkos tome što jedan tabloid povremeno razgovor kojim nekadašnji lider DSS odbija intervjue predstavlja kao njegove ekskluzivne izjave, Parović navodno vodi teorijske rasprave. Jovanović je tako više uspeo da svoju poziciju svede na Parovićevu grupaciju, umesto da krene u nov politički pohod, u kome je nesumnjivo potrebno i tražiti saveznike spolja, prirodno i u Evropskoj uniji.
S druge strane, koliko god bezazleno izgledalo, ovdašnje društvo oduvek je imalo spremno područje za delovanje i prevlast nacionalista, desničara i onih koji svoju političku ideologiju zasnivaju na netrpeljivosti, odnosno navodnoj odbrani od onog „drugog“. Za levicu i opcije zasnovane na načelima promocije ljudskih prava – mnogo ređe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
