Štap umesto šargarepe

Ako se navedenom potezu doda i činjenica da je u novom budžetu tog bloka jedna od ključnih stavki povezanost isplate novca iz fondova zvaničnog Brisela sa poštovanjem principa pravne države, postaje jasno i najpovršnijim posmatračima da je EU čvrsto rešila da ubuduće više otvori uši i oči kada je reč o ponašanju autokrata, umesto da skreće pogled sa „krupnih“ problema u funkcionisanju demokratije, kao što je neretko činila.

U pojašnjenju odluke navedeno je da će svaka zemlja ili šef diplomatije Unije moći da predloži nametanje embarga, a zeleno svetlo ili „rampu“ za kaznene mere treba da da Savet EU.

To u prevodu sa birokratskog rečnika znači da, kako stvari trenutno stoje, sankcije neće biti uvedene ukoliko se sve države ne slože sa predlogom, jer i dalje važi princip da se odlučuje jednoglasno, a ne takozvanom „kvalifikovanom većinom“.

Dakle, i „neposlušne“ članice, poput Poljske i Mađarske, koje neretko dobijaju „packe“ od Evropske komisije (izvršnog tela EU, odnosno „vlade“), upravo za kršenje vladavine prava, imaće svoju reč u tom procesu.

Upravo su dve navedene zemlje „kočile“ donošenje budžeta u proteklih nekoliko meseci, koji je na kraju usvojen na jedvite jade.

U diplomatskim krugovima se čak tvrdi da bez autoriteta i zalaganja nemačke kancelarke Angele Merkel ne bi bila ni postignuta saglasnost o najvažnijem finansijskom pitanju.

Stoga, ostaje veliko pitanje kako će Unija, kojoj nikako ne polazi za rukom da ostvari cilj o „govorenju jednim glasom“, naročito u domenu spoljne politike, moći da se nametne kao zaštitnik ljudskih prava na globalnom nivou.

Ipak, ono što bi briselskim zvaničnicima moglo da u izvesnoj meri olakša posao jeste izbor demokrate Džozefa Bajdena za predsednika Sjedinjenih Država.

Ma koliko pojedini stručnjaci za međunarodnu politiku tvrdili da će Trampov „naslednik“ u Beloj kući imati donekle „zavezane ruke“, zbog dubokih unutrašnjih podela u Americi, saglasni su da će se njegova administracija obnoviti transatlantsko partnerstvo, koje je bilo prekinuto tokom mandata dosadašnjeg predsednika, što podrazumeva tesnu saradnju sa EU i instistiranje na poštovanju demokratije.

Da li će i neki od političara u ovom regionu biti na udaru novouspostavljenog režima evropskih sankcija, ostaje da se vidi.

Ali, ono što je već dobro poznato jeste da Srbija nije otvorila nijedno novo poglavlje u pregovorima o članstvu u Uniji, upravo zbog zamerki nekoliko zemalja članica zbog „zabušavanja“ u uspostavljanju pravne države.