Dinkić je jednom davno obećao ljudima 1.000 evra i to što nije ispunio obećanje ga je dobrim delom koštalo političke karijere.
Vučić je upravo sada ljudima obećao 100 evra i to što će obećanje ispuniti zacementiraće mu političku karijeru praktično neupitnom pobedom na sledećim izborima.
Zgodno je, i sigurno nije bez političke kalkulacije odlučeno, to što će svaki punoletni građanin Srbije, što se slobodno može čitati i kao svaki birač, dobiti skoro 12.000 dinara za tri meseca, kada prođe vanredno stanje, tačno pred izbore koji će u rekordnom roku posle prolaska epidemije biti organizovani.
Ali, ako i jeste politički oportuno, pa čak možda i politički manipulativno državni novac faktički koristiti za ličnu „kupovinu“ glasova, bez potrebe da se troše nejaka partijska sredstva za pakete brašna, paštete i ulja – ne znači da je to i ekonomski neopravdano.
U ovom slučaju nije neopravdano, ali nije ni – opravdano.
Naime, pomenutih 100 evra država, kako je prvobitno preneto, daje da bi pomogla ljudima ugroženim pandemijom kovida-19.
Međutim, građani ovaj novac uopšte neće dobiti tokom pandemije, već po njenom okončanju. Dakle, nije to. A i dobro je što nije, jer ljudi usred epidemije i policijskog časa taj novac ne bi ni imali gde da potroše.
To ostavlja objašnjenje koje je juče izneo ministar finansija Siniša Mali, da je taj novac namenjen podsticanju potrošnje po završetku vanrednog stanja, odnosno kao podstrek domaćoj privredi u koju će građani kad krenu da troše državni poklon ubaciti nekih pola milijarde evra.
Ovo je svakako tačno i s te strane se tajmingu i samoj meri ništa ne može prigovoriti.
Ali, tih 100 evra po čoveku je samo delić ukupne potrošnje građana. Potrošnje, koja će i ovako skočiti kada posle tri meseca ljudi konačno dobiju mogućnost da izađu na ulice, sednu u restorane, uplate letovanja i kupe odeću, i pritom potroše sav onaj novac koji im bude ostao, pošto tri meseca nisu plaćali rate za kredite.
Ekonomski efekat ove jednokratne mere će dakle takođe biti jednokratan i u nizu svih ovih drugih mera i ponašanja građana, najverovatnije, ako ne baš marginalan, a ono skroman.
Politički, međutim, efekat će biti velelepan. U toj razlici između političkog i ekonomskog ogledaju se motivi fiskalne popustljivosti predsednika Srbije – čoveka mekog srca, kako ga je onomad proročki opisao bivši ministar finansija Lazar Krstić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
