Za svaki izborni rezultat od kako je preuzeo SNS pre sedam godina Aleksandar Vučić je izjavio da je najbolji do sada. Tako naravno i pobeda formalno Srpske liste, a suštinski ogranka Srpske napredne stranke, na vanrednim izborima na Kosovu.
Srbi će u kosovskom parlamentu imati „sjajno političko predstavljanje“, poručio je radosno Vučić dok je iza njega u gomili obožavatelja Marko Đurić pokušavao da odredi najbolji trenutak za aplauz. Bizarno je zvučao i Goran Rakić, šef Srpske liste, kada je rekao „ajde sada mi ono naše“, pa skandiranje „Aco, Srbine“.
U kosovskom parlamentu Srpska lista će imati 10 garantovanih mesta, i istorijska pobeda zabeležena je nad Radom Trajković, koja je izašla na listi Sloboda Nenada Rašića, Aleksandrom Jablanovićem sa Partijom kosovskih Srba, te Samostalnom liberalnom strankom Slobodana Petrovića.
Poručujući Srbima na Kosovu da mogu mirno da slave, Vučić je posebno istakao rezultate u Mitrovici gde je SL osvojila 7.118 glasova ili 98,07 srpskih glasova, SLS 34, a Rada Trajković 51. U svim mestima je SL dobila više od 90 odsto glasova, a Velikoj Hoči i Goraždevcu više od 99 odsto. Strane agencije su ove rezultate, za razliku od Vučića, okarakterisale kao referendumske.
Ono što iz te Vučićeve istorije proizilazi to je sve više kontrole, a sve manje politike. Od sigurnih glasova, od telefonskog pozivanja, od SMS-a, preko organizovanog prevoza, došli smo do obaveznog kapilarnog glasanja, i još više, do obaveznog grupnog odlaska na glasanje. Dakle, do tretiranja izlaska na izbore kao radne i javne obaveze svakog državnog uposlenika.
Možda ljudi misle da tako moraju bilo iz patriotskih, političkih ili ličnih razloga. Možda Vučić zaista i živi u uverenju da vodi istorijsku neviđenu pobedničku neprekidnu kampanju još od 2012. godine.
U stvarnosti međutim, ljudi kad im se oduzme nešto našta imaju pravo – poput prava glasa, čak i kada misle da su to pravo razmenili za neku drugu vrednost (posao, pomoć, podršku stabilnosti) reaguju mnogo oštrije, burnije, pa i agresivnije nego kad to pravo uopšte nisu ni imali. U stvarnosti, Vučić bi morao da zna, da kada tvrdi da može biti smenjen s vlasti jedino ako se sam povuče, on samo potvrđuje koliko odluka je opozicije u Srbiji da bojkotuje izbore 2020. ispravna.
Bojkot u odnosu na političara koji to ne tvrdi jeste promašena taktika. Ali je, u odnosu na onog koji ustvari izbore sam ne priznaje, već samo referendumsku potvrdu, jedino moguća.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
