Plato, Filozofski fakultetFoto: Radenko Topalović/Danas

Praksa da se u savete visokoškolskih ustanova postavljaju ljudi koji ne ispunjavaju kriterijum da budu iz reda „istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede“ nije nova.

Svaka politička opcija imala je „svoje“ ljude u savetima fakulteta i univerziteta, ali se aktuelna vlast od prethodnih razlikuje bar u dve stvari.

Najpre je 2017. godine izmenama Zakona o visokom obrazovanju povećala učešće predstavnika države u organima upravljanja visokoškolskih ustanova, a sada demonstrira još veću bahatost imenovanjem u savete osoba u najmanju ruku spornih biografija.

Ima na spisku i članova i simpatizera stranaka na vlast koji pritom dolaze sa univerziteta i to bi se još i moglo progutati.

Ali kako se u gore pomenuti kriterijum uklapaju, recimo, Dragoslav Bokan, Novak Nedić, Vladan Zagrađanin i brojni drugi novoimenovani članovi za koje na beogradskim fakultetima nikad nisu čuli, retoričko je pitanje.

Ako se zna da je članstvo u savetu neplaćena funkcija, da to telo bira dekana i rektora i da je na Univerzitetu u Beogradu sledeća godina izborna na većini fakulteta i na samom Univerzitetu, jasno je zašto odluka Vlade o postavljanju novih članova dolazi uoči najavljenih prevremenih izbora u zemlji i pre isteka mandata aktuelnim članovima saveta.

Sve što se sada događa Beogradskom univerzitetu već je zadesilo vojvođanske fakultete 2021. godine, gde je po istoj mustri postupila i pokrajinska vlast, umešavši se na ovaj način u izbore dekana i rektora Univerziteta u Novom Sadu.

Istini za volju, sličan manevar se dogodio i prilikom poslednjeg izbora za rektora na Univerzitetu u Beogradu kada je Vlada bez obrazloženja smenila dva člana u Savetu UB iz reda osnivača.

Usledila je i zamena tri predstavnika studenata, što je, po nekima, presudno uticalo na konačan ishod izbora.

Dodatna opasnost od upliva politike u izbore na fakuletima sada preti i zbog zakonskog rešenja koje predviđa da 20 odsto studenata sedi u organima visokoškolskih ustanova, dakle, u nastavno-naučnim većima koja su suštinski mesta na kojima se biraju dekani.

Dosadašnja praksa potvrđuje da su studenti podložni uticajima i spolja i iznutra i nema sumnje da će trgovina glasovima itekako biti moguća.

Ali treba podsetiti da je Zakon o studentskom organizovanju usvojen bez protivljenja akademske zajednice, koja i sada (izuzev istupanja pojedinih profesora) upadljivo ćuti o najnovijim potezima vlasti.

Izvesno je da nas čeka burno proleće na Beogradskom univerzitetu od čijih zaposlenih najviše zavisi u kojoj meri će zaštititi autonomiju univerziteta i pristati na to da im rukovodstva biraju na drugoj adresi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari