Sve, ništa i nešto

… Sjedinjene Države žele da se kosovski problem konačno reši i spremne su da se u narednim mesecima dodatno angažuju kako bi se Beograd i Priština vratili za pregovarački sto, ali ne odustaju od stava da je Kosovo nezavisna država. U prvom obraćanju javnosti nakon sastanka sa Pompeom Vučić je vešto izbegao da pomene insistiranje SAD na „međusobnom priznanju“ Kosova i Srbije, već je o tome govorio tek kada je Stejt department izdao zvanično saopštenje o navedenom sastanku.

Kako je istakao: „Ja da prodajem maglu i da govorim da će Amerika odustati od nezavisnosti Kosova, niti sam neozbiljan, niti neodgovoran, niti ću da dajem lažna obećanja građanima.“

Vučićeva retorika, uz ponavljanje „čuvene“ sentence: „Ne dolazi u obzir mogućnost da Srbi ne dobiju ništa, a da Albanci dobiju sve“, pokazuje da srpske vlasti oprezno pripremaju javnost za „scenario razgraničenja“, kojem se ne protivi administracija američkog predsednika Donalda Trampa.

Prisetimo se i nedavne poruke premijerke Srbije Ane Brnabić da je „priznanje Kosova u sadašnjim granicama crvena linija preko koje Srbija neće preći“, kao i ranijih izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da je „podela Kosova jedino moguće i brzo rešenje“.

Stejt department je ocenio da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova neophodna „kako bi se osigurao sporazum koji će otključati potencijal obe zemlje“, što je u skladu sa obećanjima Amerike da će pomoći Beogradu u nastavku evropskog puta. Takođe, postoje tvrdnje da se SAD zalažu za davanje „izdašne“ finansijske pomoći međunarodne zajednice i jednoj i drugoj strani ukoliko uspeju da postignu dogovor.

Takvu tezu, zastupa, između ostalog, Majkl Karpenter, bivši zvaničnik Pentagona zadužen za Balkan, koji je nedavno ocenio da je „Srbiji potrebno ponuditi nešto konkretnije i brže od članstva u EU u zamenu za priznanje nezavisnosti Kosova“.

Ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da se na Kosovu ove jeseni održavaju parlamentarni izbori, koji bi mogli da dodatno zakomplikuju situaciju. Ukoliko „kormilo“ vlade preuzme Samoopredeljenje, moguće je da će pregovori o Kosovu „postati stvar istorije“, a da će Priština i Tirana ostvariti zajednički san o „velikoj Albaniji“.