Svet je odavno odmakao

Tako je i u slučaju filma Parada reditelja Srđana Dragojevića. Dugo neki film još pre prvog prikazivanja nije izazvao tako oštre komentare i podeljene stavove kao što je taj film. Bilo je i ličnih pretnji ekipi filma, kao i virtuelnih po društvenim mrežama i na sajtu Jutjub, ispod reklame za film. Tematika bliska stvarnosti – Parada ponosa i dešavanja oko njene organizacije, pretnje ekstremnih nacionalističkih grupa, skinhedsa… Dakle, sve ono kroz šta je Srbija prolazila proteklih godina.

Ovogodišnje otkazivanje i nedostatak podrške Paradi ponosa svakako treba gledati u kontekstu predstojećih parlamentarnih izbora. Interesantno je da je većina političara, koji nedeljama pre Parade nisu hteli da podrže tu manifestaciju, pohrlila na premijeru filma. Pale su toalete, visoke štikle, dekoltei, firmirana odela… sve što ide uz jedan društveni događaj. Ipak, njihovo prisustvo premijeri filma svakako ne treba tumačiti kao podršku zaštiti ljudskih prava, nego pre kao posledicu stvaranja političko-estradne scene, koje je započeto još devedesetih godina.

Malo je onih koji su javno stali iza podrške Paradi ponosa da se ne bi zamerali desničarskom, „nacionalno osvešćenom“ biračkom telu i konzervativnijim glasačima. Zapravo, političari u Srbiji su glavni nosioci ksenofobije i zatvaranja društva u sebe, upravo suprotno od onoga što javno propagiraju na sva usta hvaleći Evropsku uniju i evropske vrednosti. Kaže se da društvo koje je zatvoreno za spoljne uticaje neizostavno kliza u potpunu propast i gubi korak sa svetom, koji kasnije nije u stanju da uhvati. Kako je to definisao jedan od članova vlade – ne idemo mi sporo, nego je svet odavno odmakao.