Posle penzionera i državljana Srbije koji se vraćaju u otadžbinu na udaru panike izazvane pandemijom virusa korona našla se i SPC zbog svete tajne pričešća.
Snimak sa društvenih mreža koji je izazvao uzbunu u delu javnosti i medija nije samo stvar jednog pravoslavnog hrama u Novog Sadu nego prirodni deo svake liturgije u svim crkvama SPC u kojima se vrše bogosluženja.
U Crnoj Gori pričešće je formalni razlog za pooštravanje mera za rad verskih zajednica u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, dok pojedine „modernističke“ stranke u Srbiji smatraju da je reč o „sramotnom ponašanju SPC“.
Sinod SPC je sve „napade na ovu svetu tajnu“ ocenio kao „klevete anticrkvenih krugova“, pozivajući se na iskustvo Crkve duže od dve milenijuma tokom kog se pričešćem niko nije zarazio.
Uprkos sinodskom stavu opasnost u pričešću iz jedne čaše i jednom kašičicom vide i glavni državni epidemiolozi. Oni traže da se oglasi patrijarh Irinej, iako realno može da utiče samo na svoju eparhiju i to vodeći računa o sabornom ustrojstvu Crkve, koje uključujuće i sveštenstvo i vernike. Sveštenici kažu da su, kao i lekari, svesni rizika svog pastirskog rada, ali pitanje je kako će se (zlo)upotrebljavati vest da su među obolelima i jedna episkop, sveštenik i đakon.
SPC je već, poštujući mere zaštite u svim državama u kojima ima jurisdikciju, ograničila broj vernika na bogosluženjima, a u dve njene eparhije ona su i privremeno obustavljena.
Pojedini episkopi odložili su i svećenje vodice po kućama tokom Velikog posta, ali je za Crkvu i njeno učenje svakako najdelikatnije pitanje pričešća, koje se u uslovima pandemije ostavlja slobodnoj odluci svakog vernika.
Za ljude izvan vere to je neshvatljivo i neprihvatljivo, pogotovo iz vizure strogih materijalističkih i racionalističkih nadzora, u kojima presudnu reč u ovakvoj situaciji imaju lekari i epidemiolozi, a za neke i vlast.
Šta je tu rešenje?
Državna zabrana pričešća u SPC, čiji pojedini „tvrđi“ krugovi nisu zaboravili izjave nekih uticajnih evropskih zvaničnika da je „pravoslavlje najveća pretnja zapadne civilizacije“? Sloboda izbora, koju pravoslavna vera daje svakom verniku koji preuzima odgovornost za sebe, svoju porodicu i okruženje? A šta je zapravo odgovornost u državi, čija vlast ne sprovodi mere zaštite od pandemije na celoj važećim ustavom definisanoj državnoj teritoriji i koja je veći deo Srbije preko noći uvela u vanredno stanje i policijski čas zbog „smešnog virusa“ zbog kog ne treba izbegavati šoping u Milanu, kako je donedavno tvrdio vrh državne administracije?
Da li je odgovornost kad se zbog zakasnelih mera urla na „nedisciplinovane poreske“ obveznike koji plaćaju sve eksperimente vlasti, od kojih neki ne mogu da se održe u stvarnosti ni 24 sati ili ih kineski stručnjaci sada iz korena menjaju?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
