Svi ili jedan

Svi govore o potrebi udruživanja snaga, o jedinstvenom nastupu, o tome da su dve velike kolone (liste) puna kapa da se pridobiju birači koji su protiv vlasti. Svi sa svima razgovaraju, i hvale se time kako su otvoreni za priču. I svi pripremaju sopstveni solo nastup.

U ovom trenutku izvesno je da Čedomir Jovanović i Saša Radulović idu samostalno. I gotovo izvesno da će odvojeno nastupiti DS koga god da kandiduje, Vuk Jeremić i Saša Janković. Očekuje se i ulazak u trku Aleksandra Šapića, Luke Maksimovića i Dragana Đilasa, nije isključeno i Borisa Tadića, Zorana Živkovića…

Kao nekad unutar Demokratske stranke, dok je bila vladajuća, to je takva količina političkih barona i velikih ambicija, koja sigurno rezultira samo jednim – vlašću naprednjaka.

I zato možda ovaj put treba probati sasvim drugačiji pristup. A to je da Saša Janković, čiji je Pokret slobodnih građana, drugi po rejtingu iza SNS, doduše daleko iza, jednostavno prvo pobedi konkurente u opoziciji. I to bili oni zaista konkurenti ili kriptokandidati vlasti. Od predsedničkih izbora postalo je očito da težinu na političkoj sceni ima samo ono što pokrene i organizuje Janković, koliko god se to nekom sviđalo ili ne, kao i on lično.

I zato Janković možda ne bi trebalo da ponavlja grešku Zorana Đinđića i da okuplja razne kombi grupe koje sebe nazivaju opozicionim partijama, u neku široku koaliciju, plaćajući tešku cenu neodrživih kompromisa. Za razliku od Đinđića Jankoviću je na raspolaganju politički arsenal 21. veka – i ono što je patentirao Vučić. A to je keč ap „uhvati sve“ organizacija koja pokriva i levo i desno i centar. Kao u ranoj fazi Vučićeve SNS, osnova koja drži te elemente na okupu, trebalo bi da bude pravda i borba protiv i pljačke javne kase i građana Srbije.

Janković ima prostor za takav „keč ap“, kakav recimo nemaju Dveri i stvar je političke veštine kojom će voditi kampanju za Beograd. Ukoliko vlast bude pravila ozbiljne greške, a poslednja godina pokazuje da je pod teretom deobe plena sve sklonija tome, Janković ima ozbiljnu šansu da se dokaže kao lider opozicije i da u Skupštini Beograda napravi jaku platformu. Onda je samo pitanje vremena kada će neki od bedema vlasti pasti. I lider PGS fokus treba da drži na tome, a ne na marginalnim pitanjima i ličnostima koje nisu dorasle opozicionoj ulozi.