Svi za jednog

A sastavio ju je Aleksandar Vučić, predsednik SNS, koji obavlja i funkciju predsednika države. On je taj jedan koji je sve ministre uklopio da bi svi oni radili prema njegovom diktatu, oročeno do godinu i po dana, ali u kriznim vremenima.

A on diktira „obračun i završni udarac organizovanom kriminalu, između ostalog i u redovima državnih službenika, borbu protiv korupcije, još veći i brži ekonomski napredak, očuvanje samostalnosti ali i rad na evropskim integracijama“. Svi ti ciljevi, samo drugim rečima, ponavljaju se od prvog dana od kako je Vučić stupio na mesto prvog potpredsednika vlade, ali do sada nisu ostvareni.

I ovog, kao i mnogo puta do sada, Vučić je posegao za zasenjivanjem prostote pa je u vladu sa 21 resorom i 23 člana postavio polovinu žena i novih lica koja nisu do sada bili na ministarskim funkcijama. Sa po jednim mestom počašćeni su za poslušnost Šapićev Spas i Dačićev SPS. Premijerka je i dalje Ana Brnabić, prva žena i gej premijerka u istoriji Srbije, od koje se mnogo očekivalo, ali više ne. Ni od nje ni od vlade.

Očekivano od njega, rukavicu u lice javnosti Vučić je bacio rokadom ministara odbrane i policije Stefanovića i Vulina. Razumnog objašnjenja za Stefanovića kao ministar odbrane nema, dok se Vulinovo nameštenje samo može shvatiti kao ispunjavanje dečačkog sna menjanja uniformi, pa će vojničku zameniti policijskom.

Ulazak u vladu Gordane Čomić, na mesto ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ne bi trebao da bude iznenađenje, budući da je ona na izbore izašla na listi UDS, za koju upućeni kažu da je Vučićev projekat. Iznenađenje će biti ako dijalog bude vođen, a ona se suzdrži od demonstriranog ponašanja prema opoziciji dok je bila potpredsednice Skupštine.