Tabloidni Samarićani iz Savamale

To se najbolje pokazalo na slučaju Savamala. Podsetimo, reč je o nezakonitom slučaju rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici da bi se oslobodio prostor za izgradnju državnog megalomanskog projekta Beograd na vodi. Od slučaja Savamala državni zvaničnici već pet meseci beže glavom bez obzira, a svako ko postavi pitanje odgovornosti vlasti, kao što su uradili zaštitnik građana ili poverenik za informacije od javnog značaja, prolazi kroz tabloidnog „toplog zeca“ i javni linč.

Poslednji u nizu slučajeva je objavljivanje imena nadležnog tužioca u ovom predmetu. Poverenik Rodoljub Šabić je naložio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da dostavi tražiocu Draganu Mariću informaciju o tome pod kojim brojem se vodi predmet i ime nadležnog tužioca. Danas je objavio šta je tužilaštvo odgovorilo, odnosno da je nadležna tužiteljka Sanja Đurić, a zatim je usledila odmazda sa Pinka u vidu vlasnika Informera Dragana Vučićevića, koji je u jutarnjem programu tvrdio da je krivično kažnjivo da se objavi ime tužioca, naravno, ne navodeći koji to zakon zabranjuje, jer takav propis u srpskom pravnom poretku i ne postoji.

Te lažne tvrdnje svoju razradu dobile su zatim u vestima ružičaste televizije, a ubrzo i u izjavama najviših državnih funkcionera – predsednika vlade i predsednice parlamenta. Prvi je rekao da je objavljivanje imena tužioca „pokazatelj da u Srbiji postoje dupli standardi“ i „dokaz da neki mogu da vrše pritisak na nezavisne državne organe“. Premijer dobro zna, ali se pravi nevešt, tužilaštvo nije nezavisan državni organ, već je samostalan (član 156 Ustava Srbije). To pokazuje način izbora – u skupštini. A baš je to bila tema zasedanja, pa je predsednica parlamenta Maja Gojković ocenila da je objavljivanje imena tužioca pritisak na osobu koja vodi istragu i da je to opasno i nečuveno, a brojni botovi po društvenim mrežama su komentarisali da objavljivanje imena tužiteljke u slučaju Savamala „ugrožava bezbednost tužiteljke“. Šabić je odgovorio da „javne funkcije ne mogu vršiti bezimeni ljudi“, a pravni stručnjaci smatraju da ime tužioca treba da se zna.

Uostalom, sad je potpuno jasno zašto premijer, kako kaže, ne čita Danas. Jer baš jedino ovaj list insistira na ovom slučaju, kao najboljem primeru sprovođenja državnog bezakonja i anarhije. Pošto je skroz jasno da iza rušenja u Hercegovačkoj stoji vrh gradske vlasti – kako je to rekao premijer, da li to sad znači da gradonačelnik Beograda sa saradnicima ugrožava bezbednost javne tužiteljke? Stari Rimljani su imali genijalnu izreku – Čija korist, njegova i odgovornost. U ovom slučaju potpuno je jasno da je korist od bespravnog rušenja izvukla gradska vlast. I to je i razlog zašto od ovog slučaja neće ni biti ništa. Predmet će biti prebačen nekom drugom tužiocu ili će krivična prijava biti odbačena. Uostalom, čak i da je tužiteljka i tražila prikupljanje podataka o noćnom rušenju u Savamali, to nešto od policije neće dobiti, jer je u postupku koji je sproveo Zaštitnik građana utvrđeno da baš policija nije želela da na poziv građana izađe na teren i utvrdi ko su pripadnici do zuba naoružane paravojne formacije maskirane fantomkama koja je džipovima blokirala deo Beograda, a zatim bagerima sa obližnjeg parkinga Beograda na vodi porušila desetak objekata koji su bili prepreka za nastavak projekta Beograd na vodi.

Ovi „fantomi“ iz Savamale su za vlast u stvari Samarićani, samosvesni građani koji „brinu“ o potrebama države, bez obzira na zakon. Jer kome još treba zakon i institucije da bi sprovodio političku volju? Vlasti tamo neki papirići na koje se pozivaju dokoni pravnici svakako ne.