Tabloidno lešinarenje

Naime, lider SSP Dragan Đilas optužen je od Srpskog telegrafa da navija za vakcinu koja će ljude pretvoriti u zombije. Ni manje ni više.

Bilo bi to jako smešno, da u isto vreme nije i opasno. Ovakva vrsta lešinarenja svojstvena je samo prorežimskim glasilima u Srbiji, iako tabloidi postoje širom sveta.

Međutim, nigde kao ovde ne možete videti da u toj meri satanizuju političke oponente vladajućih struktura da ih bukvalno pretvaraju u čudovišta.

Predstavnici opozicije su u proteklih šest meseci, kada je u pitanju izveštavanje o pandemiji, napadani da navijaju za koronu, da žele da što više građana umre (posebno penzionera), da namerno šire virus kako bi sprečili izbore, ili Vučića da sačuva Kosovo…

Na konferencijama Kriznog štaba novinari pa i vlasnici tabloida u ulozi novinara držali su monologe o zlim opozicionarima i „njihovim“ medijima, hvaleći istovremeno ogromne napore predsednika Vučića da respiratore, kupljene našim novcem, lično uruči bolnicama.

Budimo realni, opozicija kod nas nema tu snagu da poljulja vlast a kamoli da je sruši. Zašto su onda tabloidi toliko opsednuti liderima opozicije da ih prate u stopu, izveštavaju šta jedu i gde spavaju, pa još dosole sa izmišljotinom u uvredom?

Zato što živimo u diktaturi gde je svako drugačije mišljenje, a posebno kritika prema vlasti, strogo zabranjena.

Ne eksplicitno, ipak nismo Severna Koreja ili Kina, Srbija je srećom na evropskom tlu, već perfidno, podmuklo i zlokobno. Medijska mašinerija vladajuće stranke tako je organizovana da ništa ne prepušta slučaju. Novac građana Srbije se na konkursima za projektno sufinansiranje u najvećoj meri dodeljuje medijima bliskih vlasti.

Njima nije potreban cenzor da bi znali šta treba da pišu, kakve informacije da puštaju a koga da napadaju i blate. Tu je i armija partijskih botova koja će kao po komandi (slično zvoncetu Maje Gojković u Skupštini) orkestrirano krenuti da napada „žute lopove“, „Soroseve plaćenike“, „izdajnike i mrzitelje“, a u kopipejst rečenicama izražavaće ljubav i divljenje prema Vučiću.

Naravno, ne postoji jak pravosudni sistem koji bi gomilu laži i kleveta, koje ozbiljno mogu da ugroze nečiji život, adekvatno sankcionisao.

Poneko i „popije“ koju kaznu, ali su cifre toliko smešne da ih pokrije dnevni tiraž. Pa onda nastavljaju po starom. I tako će biti dok sistem ne ojača, dok svako u institucijama ne bude radio svoj posao, a ne sa strahom odmeravao šta li će mu reći nadređeni i da li bi neka odluka mogla da ima posledice po njega.

Dakle, život u tabloidnoj stvarnosti trajaće sve dok je naprednjačka vlast na čelu države. Ili dok se svi kolektivno jednog dana ne pretvorimo u zombije.