Tadićev preokret

Reagujte na vreme i slušajte naučnike. Kada vam se približava kometa, a utvrđen je precizan datum udara, odmah iskalkulišete svoje snage, vidite možete li je nekim superoružjem razneti, ili ćete možda izmeniti sastav u gornjim slojevima atmosfere, pa je skrenuti s puta, ili ćete, na kraju krajeva, biti primorani na neophodnu egzibiciju promene kretanja svoje planete, kako biste izbegli katastrofalni sudar. Najvažnije je, elem, iskreirati sve moguće scenarije, proceniti sa čim se raspolaže, i onda realizovati ono što će gubitke svesti na najmanju moguću meru.

E, ljudi u takozvanom državnom vrhu Srbije, to znamo, vole muziku, „od Silvane do Nirvane“, pojave se i na ponekoj premijeri u Sava centru, ali za pouke iz Holivuda biće da nemaju vremena. Jer, da je drugačije, ne bismo drugi put za godinu dana pravili salto mortale, po uzoru na specijalne efekte iz hongkonške „C“ produkcije, tik pred udarac glavom u zid. I, ne, nije Boris Tadić srpski Džeki Čen, već se od svih nas, građana Srbije, zahteva da se ponašamo kao rulja kung fu početnika, eventualno statista iz „Matriksa“. Da se u zadnji čas preokrećemo, all together, a ako se neko usudi da zapita – o, veliki vođo, pa što se nismo sklonili na vreme, a znao se i sat i dan udara komete, već smo spremali snage da joj se suprotstavimo – biće proglašen prokletim nedisciplinovanim učenikom, koji će dok ga biju nunčakama da kleči na kukuruzu. Šta tek reći za vruće glave, gluve na povike velikog vođe, koje i dalje stoje razdrljenih košulja, uzvikujući nešto poput – samo ti, kometo, dođi, već ćemo ti mi pokazati kako Srbin udara…

Filmske metafore ovde su da ublaže gorak ukus koji (ponovo) osećamo, suočeni sa tragikomedijom srpske državne politike. Budimo potpuno jasni. Da će Evropski savet 9. decembra odlučivati o kandidaturi znalo se dobrih pola godine. Da postoje jasni uslovi koje moramo ispuniti, znalo se bar od 12. oktobra i mišljenja EK. Da Nemačka nema ni želje ni živaca ni vremena da se sa Srbima preganja, znalo se… bar od avgusta. Da barikade nisu rešenje, e, ko je mućnuo glavom bio je svestan od početka, pre četiri meseca. Tadić je, pozivom Srbima na severu Kosova da odstupe od barikada, učinio jedini mogući ispravan potez. Ali… Suviše je toga „ali“, pa pročitajte još jednom naše filmske metafore.