Srbija je generalno na dobrom putu ka EU, ali ponekad se malo u tome i zagubi. Podatak da je za samo godinu dana rada nova vlada uspela da isprovocira veći broj pritužbi zbog nedostupnih javnih podataka nego trogodišnji period prethodne garniture, navodi na sumnju da smo malo krenuli i u rikverc. Naime, od ukupno 636 žalbi na postupanje ministarstava koje su stigle na adresu Poverenika za informacije od javnog značaja, čak 325 je izrečeno u poslednjih godinu dana.
Razlog za brigu tim je veći što se svaka treća žalba, upućena u poslednjih godinu dana Povereniku, dakle njih 105, odnosi na rad Ministarstva finansija. I u prethodnoj vladi je bio visok nivo pritužbi upravo na to ministarstvo, ali je odnos bio nešto povoljniji – 72 od ukupno 311. A reč je o resoru koji u svom sastavu ima i niz izuzetno značajnih uprava, od poreske i carinske, koje obezbeđuju punjenje budžeta, do uprava za trezor, za sprečavanje pranja novca, za igre na sreću, duvan ili slobodne carinske zone, koji bi trebalo da se staraju o zakonitosti u novčanim tokovima.
Tek posle dugotrajnog medijskog pritiska, poneki od podataka ima šansu da dospe u javnost. Dosadašnji primeri takvih situacija pokazuju da je postojao razlog zbog koga su oni držani u tajnosti. Tako su posle višemesečnog, na kraju sve upornijeg insistiranja novinara, objavljene plate funkcionera u javnim preduzećima. Epilog je bio opšti šok zbog nesrazmere rezultata poslovanja i značaja delatnosti s visinom zarade. Plate su smanjene po preporuci Vlade, premijer je obećao da će se svakog meseca objavljivati primanja direktora javnih preduzeća i državnih agencija, ali se sve svelo na zarade u februaru. Tome bi trebalo dodati da i Zakon o sprečavanju sukoba interesa ne obavezuje funkcionere da javno obelodane svoju imovinu, a uz to ide i podsećanje da javnost, ali i poslanici, već godinama bezuspešno traže objavljivanje završnog računa državnog budžeta. Ostaje i pitanje šta vlast krije u podacima o javnim nabavkama, koncesionim ugovorima, koga štiti kada sprečava uvid u nalaze budžetske inspekcije…
Da li je, posle ovih podataka, potrebno podsećanje da je Srbija potpisivanjem SSP preuzela obavezu da kroz reforme sistema upravljanja obezbedi, odnosno osnaži javnost u oblasti javnih resursa i javnih finansija. Takođe, jedan od četiri uslova koje još treba da ispunimo kako bismo dospeli na belu šengensku listu jeste to da pokažemo vidljivije rezultate u borbi protiv korupcije. A toga, bez javnosti u radu svih koji troše naš novac – nema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
