Jačanje kapaciteta prihvatnih centara na Balkanu – što je dogovoreno na „mini samitu“ u Briselu u nedelju, svakako neće rešiti izbegličku krizu. Moguće je da će je ublažiti, zajedno sa drugim skromnim koracima koje je Evropska unija do sada usvojila, poput ustanovljavanja neobaveznih kvota u zemljama članicama.
Kapaciteti će, prema odluci, pre svega biti pojačani u Grčkoj – na 50.000 mesta – i za isto toliko na Zapadnom Balkanu (pritom nije jasno šta su, uopšte, trenutni „kapaciteti“). Pitanje efikasnosti takve odluke neizbežno je postaviti s obzirom na priliv izbeglica/migranata – u Grčku je, prema dostupnim podacima, prošle nedelje dnevno ulazilo 9.000 ljudi.
Zaključci mini samita u svakom slučaju potvrđuju da se zemlje EU, uključujući i one koje su se pokazale najširokogrudijim prema izbeglicama, pre svega Nemačka i skandinavske zemlje, od koncepta solidarnosti postojano kreću ka sekuritizaciji. Tome u prilog govori i odluka da se pripadnici evropske agencije Fronteks rasporede na granicama Bugarske i Turske, Grčke i Makedonije, Grčke i Albanije, Srbije i Hrvatske…
Jedan od zaključaka je i da treba „obeshrabrivati“ upućivanje izbeglica/migranata iz jedne u drugu zemlju bez prethodnog obaveštavanja, a što, u odsustvu drugačijeg rešenja, može voditi daljem podizanju fizičkih barijera. Nije li se Mađarska svađala sa Srbijom i Hrvatskom upravo zbog toga što nisu „obeshrabrivale“ protok ljudi? Kao što se Hrvatska svađala sa Srbijom, i kao što, slično tome, slovenački premijer sada kritikuje hrvatskog.
„Talasanje njima (izbeglicama) preko (granica) mora prestati i to će se i dogoditi“, rekao je posle samita predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. Zvuči kao lakše reći nego učiniti.
Nasuprot tome, premijeri Hrvatske i Slovenije zalagali su se, bez uspeha, za „stroge restrikcije“ na granici između Turske i Grčke, što se poklapa sa davnašnjim preporukama Viktora Orbana, s kojim se Zoran Milanović onoliko prepucavao.
Većina mera koje je do sada EU usvojila tek treba da bude primenjena. „Jačanje kapaciteta“ na Balkanu očekuje se krajem godine. Nije jasna ni perspektiva primene nedavnog dogovora EU i Turske. Iako upozorenja Turske od prošle nedelje o prilivu novih desetina hiljada ljudi zbog ruske intervencije u Siriji mogu biti propaganda, talas se svakako ne zaustavlja, a odgovori EU ne izgledaju adekvatni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
