Test od 9.000

Zašto država ne želi da se njeni građani testiraju na zaraznu bolest?

„Razmišljanje o ceni nije u fokusu jednog epidemiologa“, odgovorio je Predrag Kon, upitan zašto je odlučeno da se cena testa podigne sa 6.000 na 9.000 dinara.

Ujedno sa svojom nezainteresovanošću za to koliko test košta, naš glavni epidemiolog je ponudio i sledeći odgovor: „To je očigledno ekonomska stvar, ali ima i funkciju odvraćanja, jer oni koji to žele da urade samo zbog putovanja mogu i da odustanu.“

Da ovo nije zvanično objašnjenje jednog člana Kriznog štaba, ovakva argumentacija ne bi zasluživala nikakvu polemiku.

Ali ovako nam nema druge nego da odgovor profesora Kona uzmemo ozbiljno.

Da se prvo zapitamo kako je to moguće da jednog epidemiologa ne zanima da li će testovi na bolest koja je izazvala epidemiju biti pristupačni ljudima ili će biti toliko skupi da ljudi neće moći da se testiraju.

I da li jednog epidemiologa zanima to što će ti ljudi koji neće moći sebi da priušte da se testiraju, sada slobodno širiti bolest drugima dok im se stanje ne pogorša dovoljno da više nema nikakve sumnje da su kovid pozitivni, čime će doprineti razbolevanju i umiranju drugih ljudi, koji bi ostali zdravi samo da su oni na vreme uradili test?

Ili ni to ne zanima jednog epidemiologa?

I kako se „ne zanima me to“ uklapa sa mantrom „testirajte, testirajte, testirajte“, koju propagiraju svi od SZO do Darije Kisić Tepavčević i samog Kona?

Testirajte, testirajte, testirajte i plaćajte 9.000, 9.000, 9.000.

I kakva je to poruka da je to „ekonomska stvar“?

Da li to država svesno poručuje da je izračunala da će joj se više novca sliti u budžet sa cenom od 9.000 nego sa 6.000 i da želi da zaradi na ovoj epidemiji?

Ili ćemo se fokusirati na „funkciju odvraćanja od putovanja“.

Podsetimo ovde da je Srbija jedna od zemalja sa najvećim brojem novih slučajeva kovida 19 na milion stanovnika na celom svetu, što znači da su naši ljudi bezbedniji ako odu iz Srbije nego ako u njoj ostanu.

Drugačije rečeno, manja je šansa da se ljudi zaraziti virusom ako odu na put nego ako vreme koje bi tamo proveli budu u Srbiji, što znači da će „odvraćanje ljudi od putovanja“ direktno doprineti bržem širenju epidemije u Srbiji.

Posle takvog logičkog debakla ne treba ni ulaziti u moralne aspekte ideje da se svi ljudi koji su možda bolesni od smrtonosnog virusa ovim žrtvuju da se slučajno ne bi testirali i neki koji bi da otputuju.

To nam ostavlja samo jedan moguć odgovor na pitanje zašto je država podigla ionako astronomsku cenu testova: a to je da se ljudi ne bi testirali.

Ako nema testiranih, „nema“ ni bolesnih. I Srbija će uskoro pasti sa vrha globalne liste zemalja u kojima se vlasti najgore nose sa epidemijom. Problem rešen.