TikTok, TikTok, TikTok

Na prvi pogled, zaista se nema šta zameriti ovom pozivu, doba epidemije koje je mnogo toga preselilo u virtuelni svet, pokazalo je prednosti takve, „digitalne komunikacije“.

Ali, da li je zaista neophodno dnevno ažurirati svoj Fejsbuk, Instagram, Linkedin i Youtube nalog trošeći mahom već postojeće ljudske „resurse“, kojih, kako znamo, i inače u institucijama kulture uglavnom nema dovoljno ni za one primarnije poslove.

I, zar ne bi bilo probitačnije izabrati tek neku od mreža koja svojom formom odgovara datoj instituciji – recimo, Instagram za muzeje, Youtube za pozorišta a biblioteke su već dobrim delom u virtuelnom prostoru i u procesu digitalizacije.

Ipak, mišljenja onih iz institucija kulture se po ovom pitanju malo i razlikuju.

Ima onih koji smatraju da je sve već tu i da ga sa postojećim resursima treba samo pokrenuti, ako to već nije učinjeno, ali i onih koji vele da je sve to vrlo lepo te da se nadaju da će Ministarstvo i za to pronaći sredstva u budžetu.

Tako dođosmo do problema u vezi sa ovom idejom.

Ima li, naime, nečeg prečeg što bi u ustanovama kulture trebalo učiniti pre nego otvoriti (nove) društvene mreže?

Šta je, recimo, sa depoima Narodne biblioteke Srbije u koje treba pohraniti obavezne primerke svih objavljenih knjiga, a koji su već godinama poplavljeni i čekaju rekonstrukciju?

I ima li dovoljno kadra za digitalizovanje tih knjiga (jer to rade ljudi a ne mašine) pre nego što budu zauvek izgubljene?

I kako se na izdavajanja za kulturu iz budžeta odražava već decenijima prenapučen nacionalni teatar?

I da li je rekonstrukcijom nacionalnog muzeja sav posao u njemu završen i to po svim pravilima muzeologije?

Najzad, hoće li se bužet za kulturu popeti na tih sanjanih jedan posto, pa da se od njega najzad finansiraju i programi ustanova kulture a ne tek njihova puka egzistencija i redovni rashodi – plate i računi, ako i za to dospeva?

Sve drugo inače su ona čuvena Potemkinova sela.

Poput Beograda – odrpanog, prljavog, polusrušenog u kome šljašte novogodišnji kič ukrasi.

Ili poput pravih sela u kojima, reče premijerka na čelu procesa digitalizacije i ostade živa, nedostaje samo internet.

Putevi, struja i voda, te ljudi koji su ih odavno napustili, već se nekako naći.

I, da, urnebesno bi bilo i sigurno bi privuklo novu „publiku“ otvaranje i TikTok naloga u ustanovama kulture.

Jedino što bi onda trebalo uposliti glumce i pevače ili novim veštinama naučiti bibliotekare i kustose.