Todorić: U ruskoj službi

Firma mu je zapala u dugove, kada se ispostavilo da ogromne preduzete investicije, finansirane kreditima i obveznicama, uopšte ne donose onoliki profit koliki se očekivalo. Todorić se, kao i svi ovde, „preinvestirao“ i sada mu je stigla kazna – praktično je izbačen iz sopstvene firme, a na njegovo mesto dolazi takozvani „direktor za restrukturiranje“ – konsultant koji će po svojoj volji raspračavati ono što je ovaj pravio, sa glavnim ciljem da se kreditorima – i to ruskoj Sberbanci pre svega, i dobavljačima vrate dugovi.

Neslavan kraj za čoveka koji je stvorio firmu koja generiše 15 odsto bruto domaćeg proizvoda njegove države.

Todorićev rasplet prethodno je zadesio mnoge tajkune, mada nijednog tako javno i tako sramotno kao njega. Poznata je izjava Zorana Drakulića od pre nekoliko godina o tome da tajkuni noćima ne mogu da spavaju zabrinuti za svoje firme. I mada su se toj izjavi mnogi tada smejali, Drakulić je ubrzo zaista zapao u ogromne probleme i bio prinuđen da svoje firme rasproda investicionim fondovima. Miroslav Mišković se našao u sličnim problemima kao Todorić, „preinvestiravši“ u nekretnine i maloprodajnu mrežu, ali je za razliku od njega, iz svega sam isplivao, ovog puta bez pomoći države. Maksi je prodao Delezeu, pri čemu je belgijski lanac od cene koju je platio ovom biznismenu „odbio“ svih 300 miliona evra koliko je dugovano dobavljačima. Tako je Mišković umesto 932 miliona, dobio maksimum 632. Opet, nije loše, jer je Mišković poznat po tome što firme razvija u vreme dok nema velike konkurencije, a onda ih proda pre nego što na srpsko tržište dođu globalni giganti. Tako je uradio sa Delta bankom, tako za Delta osiguranjem, pa tako i sa Maksijem.
Bogoljub Karić je prošao gore od svih njih, pošto mu je u roku od mesec-dva razorena kompletna kompanija u Srbiji, a on pobegao u inostanstvo gde je ostao dok nisu zastarele sve optužnice protiv njega. Ali, taj slučaj je po svemu drugačiji od ovih, a Karić je od ove godine opet u političko-ekonomskom usponu.

Ono što srpske tajkune razlikuje od hrvatskih jeste to što naše država ipak nije spasavala (ako prethodno izuzmemo kredite državnih banaka, dakako). U Zagrebu je, s druge strane, prošle nedelje usvojen takozvani Lex Agrokor, s ciljem da se državi omogući da preuzme upravljanje nad nekoliko najvećih kompanija u državi, ako zapadnu u probleme, tako da se izbegne stečaj.
Do toga ipak verovatno neće doći, jer upravljanje Agrokorom defakto preuzima Sberbank. Čak šest milijardi evra dugova znače da je takozvani stendstil aranžman na koji je Todorić tokom vikenda pristao, a kojim su banke pristale da u određenom periodu ne traže naplatu svojih potraživanja, neizbežan. A u takvoj situaciji gazda je onaj kod koga su pare. U hrvatskom slučaju – Rusi.